Obraduj me kad te sretnem; Ja se ne radujem tako često,a srećem te još ređe.Ipak mi kolena klecajui srce snažno kuca kada mi priđeš. Nekada jedan trenutakmože zameniti sve izgubljene godine;A te godine zapravo ništa i ne promene.

Ti si jedini koji moze da me izbavi, kad ceo svet nestaje u tami.   Pored tebe svi smo sigurni. Dok mnogi misle da su sami, ruku spasa traže u galami. Ona je tamo gde mirišu tamjani.   Utočište za svaki bol, sklonište kad se život pretvara u brodolom.   Molitva dušu leči, a kad

         Dah Ljubavi       Tvoj dah ljubavi kao vazduh što me okružuje. U svakom uzdahu osećam te blizu, reči nisu potrebne, jer srca naša tiho pričaju, u našem zajedničkom disanju, pronalazimo večnu sreću.   Kroz vazduh prolazi miris tvoje prisutnosti, nedostaješ mi kao jutarnja rosa u pustinji. Sanjam te u svakom udahu, u svakom izdisaju,

Ti si moja pobeda, odličja mi nisu potrebna. Znam da sam uspela jer nisam odustala, ljubav je pobedila.   Ti si moja pobeda, mesto gde duša odseda. Sklonište za jako nevreme, uvek tu da reši dileme.   Ti si moja pobeda, ruka za spas. Moj razumni glas.   Ti si moja pobeda, u danima kad

Tražila si da budem tvoj Pariz. Ipak, nisam bio toliko skup. Zato sam te poveo na more, želeći da budem tvoja plaža. Pesak je sitan toliko, da se na tvoju kožu lepi.

Ponekad nam želje sviju kralješke, Stišću i govore da moraš biti veći. A tijelo pod njima grči se i kleči, Dok zavode lažno, pogubne i teške. Sjetih se najednom misli duboke, Da samo sam mali, neznatni portret. Na cestama što se pružaju široke, Rodit će se netko kao ja, opet.   I bacit ću taj

Што је живо за мене свој крај има. Све ће једном да увене пре него наступи зима. Са лишћем губим радосну боју твоју, док усном је не љубим- срећу своју. Неко сам ко се не одаје руци среће и кад је нађе и кад је на муци туга снађе њој тежи- што и сваку душу

Zemlja je k´o maternica ploda Kada u nju utkaš sjeme. Potrebni su i Sunce i voda, Al´rađanju novom treba i vrijeme.   Ponavljanja, žrtve, rada, I ljubavi koja slatkoću daje. Al´zalud sve, ako vjera i nada Svojim prstima plod ne gaje.   Zato sa sobom imaj strpljenja, Na praznom mi pišemo priče. Kada se umoriš

Ispod istog neba smo ti i jarazdvaja nas reka, a možda i dve.Hodamo lagano niz putanju suncaspajaju nas duše isto kao pre. Pravimo se važni u koraku svakom,kao da je strašno voleti ovako,durimo se ljuti, i nebo nas spajati i ja smo isti, u koraku lakom. Došli smo do kraja,sada natrag nema,mi smo bića zvezdami

Sakrij jedan pedalj sna u džepu i sačuvaj ga za loše dane. Jer loši dani  će sigurno doći. A kada budeš imao taj pedalj moći ćeš da prebrodiš sve. Snovi su kao drugi svet, a kada su naši, onda je i taj svet naš. Ne ostaj nedorečen, ne ostaj neostvaren. Ganjaj dokle možeš i koliko

0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233, 377, 610, … Niz mora  da se nastavi *** Izgubio sam je U preobražajima  nestala je  ptica: Nasleđe  arhetipa  Čelik i mermer U snovima mi se  barem  kazivalo Iako otišla je sa vetrom  i vetar  sa njom Izgubljena  u hramovima Ptica

Subota, 22. mart. Narcis koji si donela se osušio. Gledam latice kako jedna za drugom padaju rasipajući se u prašinu. Mirišljava sveća dogoreva i plamen se u očaju gubi. Pokušavam da napišem stih, nesmotren, detinjast, mlad, ali ne uspevam. Sva moja umetnost otišla je s tobom i ostao je mrak.