U grudima mojim tuga za tobom tiho spava, nedostaješ mi kao dah u tišini noći,poljubici bez prepreka, sanjam te i zamišljam svake noći tvoj osmeh, tvoj dodir, u tvom zagrljaju želim da budem zauvek, u tvom srcu da pronađem svoju sreću. Mislim na tebe u svakom trenu, želim te pored mene, tvoju toplinu i tvoju […]

U osvit prvog dana poslednje ere, kada su ljudi podelili boga i predskazali svoj kraj, ona je prvi put otvorila jedno oko do pola i zadivila se svojoj prozračnoj lepoti. To je bi jedini sekund u večnosti kada ju je obasjao sunčev zrak. Tren kasnije pobegla je u mrak shvativši razliku između dana i noći,

Dobro znaš za nas ću se boriti do kraja, do poslednjeg daha, za našu ljubav, za našu sreću, obzira na strah od kraja, jer znam da te volim, duboko, iskreno, neizmerno, a znam da i ti voliš mene bez granica i verno. Znaš dobro da si uvek bila jedina, u mom svetu si ti bila

Zauvek s tobom to mi srce želi, ti si moja sreća, moj životni san. Tvoja ljubav mi je sve, moja svetlost u tami, voleću te zauvek, do poslednjeg daha. Neka vetar nosi ove reči do tebe, neka ti donesu ljubav koju osećam. Sve što želim je da budeš pored mene, da zajedno hodamo stazom ljubavi.

Ова ноћ ће да се памти. Када се казаљке склопе, пожелећу жељу за нас. Звезде ће сијати тад. Оне ће остварити тајну жељу срца мог.   Јер само звезде знају колико те волим ја. Док време пролази,љубав у мом срцу ће само расти. У овој чаробној ноћи,у којој се жеље остварују. Не реци “збогом“. Реци

У ноћи као овој,док универзум пева. Мене ова љубав опија више него вино. Ти ме гледаш насмејан,док ти очи сјаје као кристали. Губим тло под ногама. Ништа више није ми важно осим нас.   Када би ова ноћ трајала заувек. Ништа више не би желела. Загрли ме,јер сам тужна што се растајемо. У овој ноћи

Svi moji heroji su mrtvi. Pregrizla ih narav, pokopalo razočaranje, odstrelio pogled. A bili su ljudine kakvih nije bilo! Ni na stakenoj pučini rose, i srebrnoj polulopti čiode. Zašto su želeli da postanu smrtni? Verovao sam maštom iz sveg glasa u njih! I šta će dete sa bojankom u torbi ako nema svoje heroje? Igračke

Na obodu galaksije – ja, zvezda koja umire, crna rupa, ništavilo koje guta sve oko sebe. Ja, koji sam rasipao energiju zračeći blještavom svetlošću, iz mene sada samo tama izvire. I svaki svetla zrak ja pretvaram u senu. Kružeći prostorom ja ubijam svetlost, i njome se hranim. Ja iz vas crpim snagu koju sam izgubio,

A u meni tuge ima Da napojim sve gladne ovog sveta. A u meni još topline postoji Da bih mogla vrhove planina otopiti. Pa se pitam što dah moj Na vratu svom niko neće I što niko ne želi Baš mene da voli, Da me ima, Da me čuva i štiti Od vukova što prikradaju

Vetar se poigrava plavim morem, Ono igra u njegovom ritmu. Čujem imaš drugu,voliš je. Uzburkava se, Talasi se lome U delove moga srca. I moje telo pluta, Ne nazire se ništa sem pučine. Plavetnilo oko mene A kažu da je crvena Boja ljubavi. Možda me neki moreplovac Odveze do crvenog mora. Egejsko je toplo, Talasi

Imala je neku egzotičnu lepotu kao da je rođena u nekoj od zemalja koje skoro pa da ne postoje   obilje kose pucketave od elektriciteta   miris napuštene obale   pamtim je po kaljavim stopalima kojima je gacala pustim ulicama Makonda u doba velikih kiša sa kojih je ponela miris napuštene obale

Mogu li suze da se prodaju I ove noći u kojima Mi ne želimo biti mi? Evo prodajem suze, Svaku suzu za dinar jedan A ako neko ima para Neka ih kupi. I noći, svaku noć Prodajem za dinara dva, A ako neko želi Neka i njih kupi. Ali ne prodajem srce, Ono vrednost nema