У једном моменту си поред мене,а у другом си међу звездама. Сећаш ли се свих оних тренутака које смо провели заједно. Тренутака који се неће вратити.   Али знај да те нећу заборавити. Увек ћу те се радо сећати ма колико год да боли. Увек ћу те волети. Чак и ако си сада међу звездама.

Можда ће ово звучати смешно,али ја тек сада схватам да смо ми у ствари странци. Странци који никад нису покушали да се упознају.Разумеју. Толико година је прошло,а ми се нисмо трудили да се зближимо.Ни мало.И да прође још доста година ми ћемо остати странци.

Skupljamo ih usput. Sagnemo se, uzmemo ih k‘o palu voćku.   One stare, okrnjene, uprljane. Sasvim nove, još blistaju i mirišu na dobru robu. Neke male. Sad nezgrapne, teške. Nekad brze. Ove spore, što se uvek vraćaju. Bockave, ispijene, uvezene, golicave, nedorasle…   Ćutimo a one se množe. Nosimo, džak se puni. Jednu, dve bacamo

Spustila se tama, hladna i gusta, A nebo oblačno kao da nešto sluti, I noć je tiha, jeziva i pusta. Straža tiho korača i sumorno ćuti. Katkad vetar prostruji kroz ulicu mračnu, I jezom slomi mir usnulog grada, I često stvori huku, naglu i strašnu, Ko’ bolni jauk duše koja strada. Car u tišini sedi

nisi leptir iz mog stomaka, ali si svaki zrak odbijen od Sunca i tako zapaljen plamtiš plavom dok od tebe ne ostanu divlji irisi koji na najranjivijim laticama nose Saturnove prstenove. ti nikad nisi umro. stvari ne postoje dok ih ne sazidamo rečju, pesmom, oceanom ili snom – ne postojim ni ja, ali se pravim

Киша пада чини се као да неће стати. Тако говорим себи,док ми срце за тобом пати. Према небу погледам тамни облаци се разилазе и сунце опет сија. Као да каже настави да се смејеш.   Ови тмурни дани неће трајати заувек ако им не дозволиш. Нека твој осмех буде као дуга после кише. Знам.Није лако.Али

Одувек сам веровала да је моја срећа само уз тебе. Али на болан начин сам сазнала да то није истина.   Бришем сузе. Идем даље,и не освћем се јер срећа негде другде чека ме. Јер моја срећа негде другде чека ме.

Црно као твоје очи. Слатко као твоје усне. Опојно као твој мирис. Топло као твоје руке око мога струка. Неодољиво као твоје речи љубави. Снажно као твоја осећања према мени. Ето,тако ја замишљам љубав.

Све до краја свемира. Ићи ћу ја, јер ми је срце пуно немира. Да открије снове нове.   Има ли краја овом узбуђењу или овој авантури.   Све у свему баш је забавно откривати снове нове, чак и ако то значи ићи до краја свемира.

Довољно је само да зажмуриш. Тада ти се отварају врата до најневероватнијих светова. Где звезде падају као киша. Плешеш са вилама,певаш са сиренема. Летиш са змајевима,одмераваш снаге са дивовима.   Можеш да будеш шта год пожелиш. Краљ тиранин или чаробњак мудрац. Приповедач из хиљаду и једне ноћи или продавац крофни.   Довољно је само да

Kad me ne bude zagrli sve tužne ljude, pokloni im cveće i jedno Sunce, da ih greje. Ne daj, da im srce promrzne ne daj da duše zalutaju, ne, one, koje žive za ljubav jer veruj, te se najlakše izgube. Ne umeju one u ovom svetu da lete, žele , ali ne znaju kako. U

Volim te ljubavi, to reći nije dovoljno, jer osećanja su kao reka, beskrajna i duboka. Ti si u mom srcu duboko usađeno more ljubavi, I dok ne budeš pored mene, bićeš moje večno  nedostajanje.   Nedostaješ mi kao pesma bez stiha, tvoj osmeh u mom srcu živi kao večna melodija. Udaljeni, ali srce nam je