Има лепоте у твоме оку, у погледу спасења. У твоме оку чучи све лепо на свету, све што још није изгубљено, вредно је спасења.   Знам, Угледан, примећен твојим оком, опажен сам срећом. У свету, не дели се она међу свима, У свету, један сам срећник међу њима. У свету, туге је на милион свуда, […]

Сунце, звездо ти сјај, да Прође сив, дуг и тежак дан. Из даљина чуо се вапај, Будио нас зимски сан. Далеко на јастуку белом спавај, Пробудиће се на топао пролећни дан. Дуго чезнем да је будим, Леденим погледом зиму кудим, Нестрпљиво да је пробудим, немам додир и начин да се усудим. Звездо, са руку ми

Gde su glave odlutale, na mesto gde bi istinu prećutale? Lakše je većini se prikloniti nego svojim putem hoditi.   Gde je ljudskost nestala? Vesela pesma odavno je prestala. Priroda je tužna, toliko nam daje a nije dužna.   Drveće, cveće, ptice… I dalje postoje Ali mi imamo tehnološke zastoje.   Danas postojimo, sutra možda

Упознаћу те ускоро, то сада већ знам, Странци смо, али миришеш на јесен; Небо ће бити боје ваниле, таквог укуса биће и дан, Дочекаћемо заједно мрак и оговараћемо како је ружан Месец.   После векова потраге за тим стихом који фали, Жедне пустиње ће ту силну утолити жеђ; Ти си та савршена олуја за коју

Vreme prolazi. Sećanje ne odlazi. Čovek u belom govori kako život čine porazi.   Neko lepše mesto spremno je za tebe. Gde nema zla ni sumnje u sebe.   Tamo se nećeš mučiti već od Boga učiti.   Rastanci su bolni. Misliš da je kraj… Istina je suprotna čeka ih Raj.   Privremeni rastanak postaće

Волела сам те, Ох, када бих те опет угледала, као пре исто бих те волела. Ох, није љубав никад престала, Не говорим о њој, како сам те волела, као о нечему прошлом. Није прошло, загубило се негде и залутало. Не, Не може проћи, Неко друго време мора доћи. Не може и није љубав престала, Ох,

U praznom bolničkom hodnikujasno, žuto svetlo mirno treperi.Njeno mlado, snažno telo ispunjavastolicu od narandžaste plastike.Kad bi pustila glas iz grla,ne bi bilo odjeka.Ništa nije kao što očekuje, ali ona toi ne pokušava da proveri.Bela vrata sa zamućenim staklimanisu sterilna,i iza njih ne vrišti jeziva tišina,već hitri koraci u drvenim klompama,tresak nekih unutrašnjih vratai nejasni glasovi,

Рађаш се из дивљења, док мирис свитања постаје опипљив, док покушавам да докучим плес борова који ме везује, а чини слободнијом. Рађаш се из чуђења, док посматрам мрава да бих била храбрија, док се утапам у дубину очију детета и слушам истину коју ми говоре. Зар је толико тешко? Питају ме и мрав и дете.

Био сам на филму, ушао сам у кадар, постао сам слика,   попио сам Спрајт, опрали су ме Тајдом, постао сам реклама,   ставили су ме у рам, постао сам реклама, нико ме није знао,   шетао сам обалом, маштао о будућности, узео кредит,   сео у ауто, возио целу ноћ, стигао у Нигде,  

Западна капија је улаз у исток источна је улаз у запад у напад Наше ће сјене ходати по Бечулутати по двору плашећи господу            рекао је Гаврило Принцип а ја сам данас рециклoвао ваздух и настао је један облак који је нестао — — — Књигу ВРАТИ СЕ У РЕКЛАМУ –

Reci mi, koje je boje dugo umiranje?Da li je belo i ispijeno kao tvoje nepomično licekoje vreba iz drvenog kovčega,ili rumeno i podbulo od nesna, kao ovo moješto viri iz ogledala?Boli me taj pogled, a opet,ne mogu te se nagledati.Tanka skrama razapeta preko finih kostiju.Izveštačena šminka kao da je smišljenada još više istakne sve što

Ударна вест: „Језик отекао: дечаку из прве клупе, раднику часном и једном што је стално чекао ред!“ Медицинска сва испитивања прошли, али до узрока нису дошли. Зараза није, срели се нису, нити су знанци. Како то, симптоми исти, а они странци? Сви су сем њих тројице збуњени, а они су само покуњени. Следећа вести убрзо