Upašću u mrak ako odeš od mene.Pokupiće me đavoako napustiš kuću.Ako odeš od meneprizvaće moje demone.Potpuno uništenprihvatam poziv.Proklete suzebrišu bol.Upašću u pakaoanđele moj.

Паметним телефоном по паметном граду Паметном храном паметно мршавим у паметном аутомобилу Паметном пеглом пеглам паметну кошуљу једног паметњаковића Паметном картицом купујем памет Паметном климом хладим паметну кућу док је паметни робот усисава док на паметном сату истиче време нестајем Где ми је паметни пуњач Где ми је паметни пуњач Где ми је паметни пуњач

Čovek je roba široke potrošnje. Komad mesa na poniženju. Pardon – sniženju. Vakuumom istisnuta suština iz forme. Loš sastav koji ne zadovoljava nijednu glad. Lepo pakovanje, jasna etiketa. Kao da su datumi i godine bitni. Etiketa koriguje i ono što je bilo i ono što će biti. Samo zalepiš novu, izmeniš sastav, produžiš rok. Ionako

Počinje obećanjem Kao i svaka priča Mama suznim pogledom Obećava bebi Najbolju verziju života Beba će mami, svakako Uvek biti Najbolja verzija svega Beba mamu ne vidi Ali, oseća Da će život imati ritam Maminih otkucaja srca Dok god ih bude I čuje Najbolju mamu na svetu Jer, ma kakva da je Najbolja je verzija

  Међу хиљаду рајских ружа, једна се ка мом срцу пружа. Волим тe, зашто нисам знао рећи, чежња у ватри моје срце ће опећи. Опија ме мирис као црвено вино, много је слатко, питко и фино! Љубав робује у чаши, ослобађам те и гледам док одлазиш. Пошаљи ми писмо, прошло је дуго како се видели

Budna sanjam da spavam U tuđem krevetu U tuđoj kući Pod jednim nebom Na jednoj zemlji Ne kupujemo kartu za Mars Daleko je Čekam da se otvorimo ka Crnim rupama Onda nam kraja neće biti Niko ih ne poznaje bolje od nas Savršeni stanovnici mraka Borba još uvek traje za parče svetla   Za parče

Promiču glave Prazne glave Čupave glave Nakrivljene glave Spuštene glave   Puno spuštenih glava   Promiču sudbine Tinejdžeri se vesele Ispred kockarnica Muškarci grle unučiće Staklene Ispred prodavnica Neko dvoje pričaju Drugo dvoje bi radije da ne pričaju Dvoje se samo gledaju I dvoje koji ni to više ne mogu Pa čekaju Autobus Žena sa

Динара Хајдучица Од проје векови    Плач Мач Сач    Трубе трубе У инат Ватромети    По пијаци и улици џорданкама Блокови зову Реку пијемо успут    Нема времена    

Желим да будем кап кише која ти косу дира, Виолина која твоју омиљену песму свира. Да будем брод којим кроз океане пловиш, Амајлија око врата да се никад не бојиш.   Желим да будем твога срца најсветлији грех, Секунда када си рођена, месец, година , век ! Хлад који ће те спасити од врелине лета,

Ko bi rekao da pertle nose neko dublje značenje… Meni su tog dana pomutile pamćenje.   Verujem u sudbinu, da dve duše jedna drugu pronalaze Ispod mesta gde se sazvežđa nalaze.   Započinju svoju pustolovinu. Pronalaze sebi večnu domovinu. U tihoj noći mislila sam… Nećeš moći da me voliš. Ti nemaš hrabrosti da se boriš.

Назови како хоћеш лавину која пред собом носи све, Ми смо ти који је управо гледамо ; Магичан призор светлости изазива нам последњи смех, Подсећа ме на трен кад нисмо хтели сну да се предамо…   Дрхтали смо скупа као славни љубавници старих времена, Живели осећања у којима су уткане чудесне сузе твоје ; У

Хиљаду речи и ноћи, Љубав да одгонетнем, да ли ћу моћи?   Хиљаду речи и више постоји, Питам се од чега се у нама састоји?   Хиљаду ноћи проведених у самоћи, Чудим се где је док лежим у немоћи.   Љубав је хиљаду и једна реч коју могу рећи, Верујте и немојте се ње одрећи!