Jedem bananu kupljena u Lidlu. 69 dinara/kilo. Na banane pišaju crnci. Crnci koji ih tovare u brod, kojim putuju ko zna odakle do ko zna gde pa do Lidla. Na banane pišaju crnci. Reko mi Marko. To Marku reko neki njegov komšija – kamiondžija koji je to čuo, pa je sa godinama to što je […]

Noć puzi kroz durofilin Kroz mene na krevetu tri sata sede kao tri godine Vetar zviždi kroz tavan, vazduh zviždi kroz pluća Slabost poseduje misli i telo Sjedinjenje gušenja. Mrak siluje bunilo, bunilo nežno ljubi oči, oči proždiru plafon. Slavim zavisnost od amputacije na živo. Disanje prekida ovu lepotu ljubavi. … Kiša… nadjačava disanje …

Odavno više ne čitam između redova, a čitao sam, čak i previše, i kada je trebalo i kada nije. Vremenom sam prevazišao redove, pa sam čitao između stranica, između knjiga, između ljudi… e tek onda sam shvatio da je sve to isto, i redovi i stranice i ljudi, pa sam prestao da čitam. Da se

Ima starinsko ime. Jedno od onih starih ženskih imena, poput Perside, Ruzmarinke… ne volim takva imena. doduše i moje ime je staro ono na “slav”, ali ga volim, valjda zato što je moje. Ona je često sa mnom. ponekad mi bude jako lepo dok je tu. tada i napišem nešto. baš ovo sam napisao u

1 Pričaju. Dobro i inspirativno pričaju. Pričaju, govore, objašnjavaju, uče… da je tvoj svet u tvojoj kutiji. Da su tvoji pogledi ograničeni i da dopiru samo do zidova kutije. Da imaš samo subjektivnu sliku o životu i svetu. Tvoju ličnu. Formiranu na osnovu tvog dosadašnjeg iskustva. Pozivaju te da se probudiš! Da otvoriš oči! Da

Sprat ispod, tri dana zove Jovu. Jooovo, Joooovo, Joooovo… U pravilnim razmacima. Bez umora. Satima. Tri dana i noći. Neko na umoru, umire u sobi ispod. Sprat iznad, tri dana hoda po sobi. Na prstima. Sedi, sluša, gleda u pod i plafon. Razumevajuci bol umirućeg ali bez želje da stvarno pomogne, samo sa nadom da