Ne postoji ništa drugo osim detinjstva i smrti Nema ničega između Neko je to jednom rekao Zamislila sam se duboko prsima opipavajući te reči Detinjstvo i smrt Detinjstvo i smrt Detinjstvo detinjstvo detinjstvo Smrt smrt smrt Ponavljala sam ove reči dok i one nisu izgubile smisao Ali onda se i smisao koji nose gubi u […]
Koža se ove godine nije usaglasila sa vetrom Zalazili su u uglove pod lupom svetlosnom lupom pravili gnezda rađali oblake igrali folklornim ritmom a nisu smeli da igraju i vrteli se u krug u krug sve dok se ova nije rascvetala i pukla kao sunce u 4:57 kada počelo je alegro kada počelo je da
Setim te se Često Hteo si da te zaboravim, ali ne mogu Tvoji tragovi me uporno prate Ti duboki otisci grubog djona u blatu koji ne blede ni posle kiše Osećam te u vazduhu Pamtim tvoje tople oči i dalje Ostala sam zarobljena u senci visoke figure koja me nežno drži za ruku
U tišini ljubavi Dok te srce u bolu grli, i suze padaju kao kiša, duša se napuni bola, svaki uzdah tugu nosi. Srce plače, vrišti glasno, ali ljubav ne daje da vrisnem, samo kad je najteže, baš tad je jasno, osetićeš da te volim da ne mogu bez tebe. Kada bol preplavi dušu,
Drugog ponedeljka avgusta Uz svitanje i plitko pevušanje,Dok su odbljesci boje zrele kajsije Igrali na tvojim jakim grudima,Zanemarivši morska sujeverja Tonuli smo u ljubavi. Znala sam da ne smemo ići dublje, Moje more je tako umorno od oluja…Desilo se, stigla je bura, Kao što su nemirni talasi Koji se biju o stene sve jače i
A da l` se sećaš, mi smo još klinciUz ritam buzukija maštali o Kritu Uz naše vino posedovali vinograde Ne znajući o tome ni osnovne stvari Na podu, u dimu i ljubavi, ne u strasti!Sa strašću prepričavala sam ti, sad za nas, nebitne stvari:Heleni, legende, mitovi, koze na plaži, Oblačenje u crnu i njihove pijace…Za
Pisala bih ti U ponoć, ili malo kasnije Onako pospana Umorna od napornog dana Ali reči su suvišne Jer sve što sam trebala reći Nisam na vreme A pisala bih ti Reči, stihove, pisma, snove Ili o tome Kako sam provela dan Ali reči su suvišne Kad srca ne kucaju više Istim ritmom
1. (fragmenti) 4:30 se bliži Nećemo zaspati sada Ni ti na tvrdom jastuku od olova Ni ja na improvizovanom ležaju od mahovine. Leptiri moga detinjstva Večeras će ležati u herbarijumu Ponovo ispresovani Dok se na podu pored glomaznog kreveta Neposredno pre plača alarma Pitam da li nas nadalje očekuje Samo gusta težina, Pre nego što
Život je začarana šuma, I boli, i radosti, ona tka. U njoj drum do druma, Na svakom od njih, biće i zla. Usput, srešćeš vile, Zračiće iskonskom lepotom, U haljinama skrojenih od svile, Lako ćeš zgrešiti lepotu dobrotom. Usput, naći ćeš trnje, Tragaćeš za novom stazom, Druge biće još crnje, Očajno, vapićeš za izlazom. I
Zaspaće snovi ranjeni tu pod ovim nebom nebeskim, moje oči tražiće po kapijama raja poznate oči i golubove bele. Umorne mi oči padaju dok sve zvezde neba tvojim glasom me dozivaju, spavala bih al tvoje pesme nema. / zaspaće mi snovi ranjeni tu pod ovim nebom beskrajnim /
Ne volim Ne volim kada noć bez tebe pada, kada senke prošlosti tiho prolaze, u džepovima srca, sećanja se stvaraju, gde uspomene same svoju priču sklapaju. Ne volim kada te nema, kad sam postojim, u zagrljaju tame,bez tebe ne postojim, svaki je dodir neostvaren, svaki san nedočekan, svaka zora bez tebe,
dobar vam tek malo su vam usta masna obrišite ih rukavom i nema se biftek se u zelenom biberu jede lako je kad tehnološki narod plaća pašteta i po’ velikog bijelog hljeba obliži limenku okrajak je ostao ne govori punim ustima seljački je šuti praznih usta sevap je Allah će sigurno znati to cijeniti možda
