Гласан звук његовог мотора ми је парао уши. Повремено би погледао у ретровизор да види да ли сам добро,да ми можда не смета што вози као манијак. А ја нисам скидала осмех са лица. Док смо јурили кроз град ноћу. -Лукас, гладна сам, можемо ли да одемо негде да вечеру. -Може, има у близини један […]
1. poglavlje Kraj je septembra, sunčevi zraci miluju i ovo jutro. Ništa ni ne sluti na početak jeseni tek poneki žuti list i nešto hladniji povetarac. Ja se budim kao i uvek, uz osmeh jer čeka me jedan od poslednjih pupoljaka ruže na stolu i čokoladica koju sam sinoć ostavila njemu, ali je on kao
„Ne brini. Ja ću se lično postarati da ti vratim sestru i da krivac bude doveden pred lice pravde.” – Majkl reče Sari i čvrsto je zagrli. Nekoliko sati ranije… Te večeri, Melisa je konačno uspela da nagovori Saru da pođe sa njom na žurku. Dogovorile su se da obuku najlepše što imaju i da
Још као мала волелеа сам приче о принцезама. Посебно оне где се принцеза на балу заљуби у лепог принца. Мислила је Кети док се шетала близу старог замака. Изгледао је прелепо обасјан месечином.
Недостајеш ми. Али не оно као, већ ми истински недостајеш, физички ФАЛИШ. Фали ми твоја рука која ме подиже из пепела, твоје раме да на њему заборавим где сам и твој топли глас који је увек умео нешто паметно да каже. Фалиш ми да ми по милионити пут кажеш како на овом свету добри људи
Oduvek su nam govorili i učili nas da je ljubav nešto najlepše, da zbog nje letimo visoko, a niko nam nikada nije rekao koliko može boleti. O tome je razmišljala i Iskra dok je sedela na obali reke i čitala. Zapravo, pokušavala je. Trudila se da pročita bar jednu
1. поглавље С обзиром на то да сваким даном све више и више осећам да ми није остало још много времена које ћу провести живећи и удишући ваздух на овој нашој лепој планети коју називамо земљом, мислим да је дошло време да полако почнем да сводим рачуне сама са собом, као и да вама који
Auto je zastao pred kućom porodice Vlatković. Tajanstvena gošća, ogrnuta crnom bundom i sa šubarom na glavi, najavila se vlasnici kuće na ulazu. Kapija se širom otvorila i crni porše ušao je u prostrano dvorište. ,Ne pamtim kad je kuća izgledala ovako bogato.’ pomislila je plavokosa žena. Bilo je veče i sitne pahulje snega padale
Zarobio si me za sebe Svirajući na žicama moje duše; niko kao ti nije umeo da pogodi note, da me oblikuje u pesmu, u najlepše stihove. Ali do tvog srca razapeta je tanka struna; nesigurnim koracima ljuljam se po njoj ka tebi, a ti odmotavaš klupko među rebrima, i bivam ti sve manje važna,
1. poglavlje FLASHBACK Oskar P.O.V.: „Moram ti nešto reći, Oskare!“ poče Viktor nervozno, prebacujući levu nogu preko desne dok je sedeo u kožnoj fotelji. „Hej, slobodno. Znaš da meni možeš sve da kažeš!“ ohrabrivao sam ga stojeći prekoputa njega, oslonjen na veliki drveni braon sto. „Znaš… ja… dugo sam se mučio sa onim što osećam.“
Sjedio sam u kafiću nedaleko od njegovog stana, pokušavajući zaboraviti dogadaj koji se odigrao. Taj nemili dogadaj na kojeg je moja koža odgovorila podrhtavanjem, a kroz moje usne izašao je glasan zvuk želje. Gorka, tamna tekućina klizila je niz moja usta da spere nježne dodire i slatke poljupce – koliko god da je bilo žestoko,
Možda mi fališ. U trenucima kada pijem tvoj omiljeni čaj. U trenucima kada osetim poznat parfem na slučajnom prolazniku. Ili kada pada kiša. Možda mi nedostaješ u danima kao što je ovaj, ili kao onaj što je bio juče. Tmuran i sa puno vetra. U trenucima kada taj vetar donosi tvoje ledene poljupce. Kada vidim
