Danas je očigledno dan za njega. Za Bojana. Dok sam pisala dnevnik, čula sam na radiju jednu od pesama koju mi je puštao dok smo bili zajedno. Od tada je prošlo šesnaest godina. Mnogo vremena, a još uvek mi je povremeno u mislima. A u srcu zauvek, zaključan u jednom kutku duboko u meni. Bio

Čekala je u redu za čekiranje karata. Bio je Novembar, bližio se njen 29 rođendan. Ovog puta će ga proslaviti u Napulju. Pozvao ju je da dođe kod njega i da proslave zajedno. Nakon sat ipo vremena sletela je na aerodrom u Rimu. Čekao ju je na izlazu, poljubio i zagrlio jako , a onda

Noć u Beogradu mirisala je na leto. Nebo je bilo prostrano, puno zvezda, a topli vetar je nosio miris lipe i nečeg neuhvatljivog – nečeg što je Milenu uvek podsećalo na njega. Sedeli su na krovu njegove zgrade, daleko od buke i gužve, uz vino i tihu muziku koja se stapala sa zvukom grada. Njihova

Odrasli su u istom gradu, u komšiluku ali se nikada pre tog jula dve hiljade i neke nisu videli. Nisu se poznavali. A onda je jednog letnjeg popodneva prošla njegovom ulicom, baš pored njegove kuće. Dok je sedeo u dvorištu, slučajno mu je pogled zastao na ulici baš u trenutku dok je ona prolazila. I

Draga Mama   Neko je pozvonio na interfon i, gospođa Soprano, ljubazno je odgovorila na poziv i primila preostale bukete koji su od sinoć stizali na njenu adresu. Od ranog jutra su joj pisali poruke, slali bukete lala, orhideja, žutih ruža i drugog cveća, sa željom da u sledećoj sezoni, koja počinje u septembru, njen

     Kako neke osobe mogu tek tako da napuste nečiji život? Kao da nikada nisu ni bile deo njega. Da li je u pitanju neka vrsta straha ili je to ipak samo kukavičluk? Šta ostaje nakon toga?       Njoj su u glavi ostala mnogobrojna pitanja. Toliko pitanja, a nigde odgovora. Objašnjenja. Zar je

Želje se ostvaruju. Dvanaest godina čežnje za tobom… Od kada sam, slučajno, ispijajući već treću po redu gorku kafu i terajući sebe da konačno krenem na taj dosadni faks, vrteći program za programom, čula zvuk – tvoj zvuk – stajem i nestajem. Nisam u Beogradu; ja sam u crnoj haljini na obali svojeglavog mora, okružena

08.03.2014. I opet mi ušetaš u snove nepozvan.I opet zbog tebe stavljam crveni karmin,a znam da neću videti tvoje usne.I opet me misli odnesu negde van vremena,u nepovratni kovitlac tvog mirisai svega što si ti.Ja tebe ne volim,a opet te smatram za nešto božansko,za nešto vredno.I opet mi se izvači tlo pod nogama, jer uskoro

23.02.2014. Ja ne znam šta si ti meni bio.Da li dašak vetra ili kap kiše.Znam samo da te nikada zaboraviti neću.Vidim te u obrisima neba i krilima ptica.Vidim te u snovima, dolaziš i odlaziš, a dani letei šire se kao morske obale.Čekaću te da se vratiš, čekaću prolećeda te još jednom zagrlim.Budi sve ono što