Voli me sahranjenu pod ruševinama. Voli me osakaćenu izmučenu. Voli me u istrošenim kostima željnom tvojih zagrljaja. Voli me prašnjavu od sanduka. Voli me mrtvu… živu… Voli me večno sačuvanu od ostatka sveta. Voli me skriveno u sebi. Voli me skriveno u tišini. Voli me u najmračnijim trenucima. Voli me bolesno… nežno… ljuto… Voli me

Od moje ljubavi biće ti samo gore. Pusti me i prođi, jer pored mene ti nećeš imati pomoći. Od moje pažnje biće ti samo gore. Pusti me i odlazi dok ti srce još uvek kuca. Od mojih poljubaca biće ti samo gore. Pusti me i nađi spas, bez mene, bez okova moje tame. Od moje

Sve što sam mogla da uništim,   uradila sam to.   Sve što sam cenila   bacila sam pod prašinu.   Za sve što sam se borila   odbacila sam   kao da nikada nije postojalo.   Sve što me je činilo čovekom   nestalo je.   U sve što sam verovala   izgubilo se.   Svi koji su me voleli   otišli su od mene.   Sve

Progutao si   moju dušu.   Oduzeo si   moju nevinost.   Zapalio si   moju dobrotu.   Pokvario si   moju lepotu.   Kreirao si   svoju lutku.

    Bojim sevoleti.Bojim seda ću sepovrediti.Bojim sepadanja sa nebana zemlju.Bojim sezagrljaja.Plašim semogućeg intenzitetatvoga pogleda.Plašim sesvakog zvuka,svakog osmeha,svakog dodirasvakog koraka.Bojim seprići ljudima.Bojim senepoznatih dodirabez razloga.Plašim seda ću potopiti brodove.Plašim seda ću spaliti snove.Bojim seda ću zgasiti cveće.Plašim seda ću iz nevidljivogi neprimetnogstanja,postati primetna.Bojim senepoznatog.Bojim sedodira.Bojim sesama sebe.

Upašću u mrak ako odeš od mene.Pokupiće me đavoako napustiš kuću.Ako odeš od meneprizvaće moje demone.Potpuno uništenprihvatam poziv.Proklete suzebrišu bol.Upašću u pakaoanđele moj.

Ponekad želim da nestanem. Da vetar odnese moje telo u zaborav.Da zemlja proguta moje telo. Da voda potopi moje kosti.Ponekad želimda nestanembez tragova.

Odavno si ti mene napustio. Ne zoveš me. Ne pišeš mi. Odavno si ti mene zaboravio. Ne boli te srce na spomen mog imena. Odavno si ti mene izbrisao. Iz svog života  Iz duše Iz srca. Odavno si ti mene proterao. Poslao si me pakao. Iskvarila su mi krila. Odavno si ti mene prevario. Nazvao

Nećeš ga više sresti. Nećeš ga više ljubiti. Nećeš ga milovati po svilenoj kosi. Nećeš ga grliti dok ne ostaneš bez vazduha. Nećeš ga nežno ušuškati u svoje naručje. Nećeš više slušati njegov glas. Neće te zvati ‘oko moje’ i ljubiti u oko. Neće te ljubiti do ludila. Neće te više posmatrati do jutra nesvane.

Nisam se rodila pod srećnom zvezdom, da me u životu prati sreća. Sunce me nije zaštitilo od mraka. Zvezde me nisu ponele sebi. Voda me nije htela odneti. Samo me je zemlja progutala, mrak me je uzeo sebi.   Na ovaj svet, donela me tuga. Nesreća me je uzela sebi. Tama me je obgrlila. Sreća

Ljubavi, možda bih te zvala iz očaja,ali ti se nikada više nećeš javiti. Zvala bih te i ti bi se uvek javio.Pričala bih sve dok ne ostanem bez glasa.Slušala bih tvoj glas i trudila se da mi ostanemelodija tvoga glasa u ušima.Smejali bi se glasno.Uz neku glupu komediju.Ti bi mi mrsio kosu.Pomalo bi se gađali