Potpis sudbine

3. Suoči se sa strahom ali i sa onim što želiš

Dok je devojka neutešno plakala, mladić u čijoj kući se nalazila, kuvao je čaj i pripremao lagani obrok: kajganu, salatu i integralne keksiće.

Lagano je otključao vrata i upalio svetlo.

Skočila je kao oparena ali ne zbog svetla već zbog činjenice da je prepoznala svog otmičara. Luka i Viktorija gledali su jedno drugo pravo u oči. U njegovim očima se ogledalo zadovoljstvo kad joj je spustio poslužavnik sa hranom i čajem na krevet.

-Jedi, trebaće ti snage.

U njenim očima šok je ustupio mesto besu. Hranu nije ni pogledala, pažljivo ju je spustila na stočić pored  kreveta.

-Zašto sam ovde? – upitala je prekrštenih ruku, spremna za svađu.

-Ma da li je moguće da želiš raspravu čim otvoriš oči? – izgledao je kao da se dobro zabavlja.

-Zašto si me oteo? Ti si me oteo, zar ne? Molim te, pusti me, hoću da odem kući.

-Ovo je sad tvoja kuća – mirno je rekao.

-Ne, nije. Hoću da odem.

-A želela si da se zbližiš sa mnom. Pa šta je sad Viktorija? Strah te?

-Ko si ti u stvari?

-Pravilo broj jedan, pošto si progoniteljka u pokušaju: istraži dobro subjekt koji te interesuje. Pravilo broj dva: ako nekog ne poznaješ dovoljno dobro, ne idealizuješ, jer niko nije savršen. Ne donosiš preuranjene zaključke i…

-Ne prilazi mi bliže.

-Šta ćeš? Da me udariš? – uneo joj se u lice a onda je i poljubio.

Nije se opirala.

Vidiš kako možeš da budeš dobra. A sad jedi – hitro je ustao i krenuo ka vratima.

-Molim te nemoj više da me zaključavaš.

-Ne brini, neću. Ali budi dobra, okej?

-Važi.

I stvarno je održao obećanje.

Viktorija je polako jela, a kad je završila popila je omiljeni čaj. Ustala je, otišla do kuhinje da opere sudove pa se posle toga zaputila ka kupatilu dok je Luka krenuo u svoju sobu. A onda se predomislio, ušao je u devojčinu sobu i čekao da se vrati.

Međutim, Viktorija je pokušala da pobegne. Luka se nasmejao kad ju je ugledao na podu.

-Šta si pokušala da uradiš?

-Zašto mi nisi rekao da su ti ulazna vrata od pleksiglasa?

-Želeo sam da se sama uveriš. A sad idi da se istuširaš, sve ti je već spremno pa nastavi da spavaš.

-Gde mi je telefon?

-Ne brini. Sofija je javila tvojima da si dobro i da si se preselila kod svog dečka.

-Ti si lud! Mi nismo u vezi!

-Pravilo broj tri: kad progoniteljka svojoj žrtvi postane opsesija – ne izvlači se tako lako. U stvari, više se ne izvlači uopšte.

-Sofija me izdala – Viktorijine oči su se napunile suzama.

-Pravilo broj četiri: sestra će uvek pomoći bratu kao i on njoj. A ako su blizanci, ona će osećati čak i ono što on ne izgovara. A sad idi na spavanje. Sutra ću ti pokazati ostatak kuće.

-Samo još nešto.

-Reci.

-Kako si znao da mi je ljubičasta omiljena boja, koji čaj volim, da li ti je Sofija sve to rekla?

-Viktorija, imaš ti i druge prijatelje.

Ispratio ju je pogledom do njene sobe i otišao u svoj atelje.