5. poglavlje
Dok je Stefan zapisivao beleške, Vasilija se vratila kući. Bila je šokirana novim saznanjima: majka je bila dobra glumica.
-Sve vreme je to krila od nas. Varala je oca sa svojim prijateljima. On je saznao i ubio je. Oboje su krivi, oboje su imali putera na glavi i oboje su nas ostavili! Besna sam i razočarana – rekla je Stefanu završivši priču.
-Uradila je sve da vas zaštiti.
-To je tačno. Ali ona i tvoj otac… – nije imala snage da završi rečenicu.
-Znao sam da je to bio razlog.
-Jedini je imao hrabrosti da mi to u lice kaže. I zato mu verujem, poštujem ga i cenim. To ne znači da Uroša, Andriju i kuma cenim manje ali nisu ispali fer.
-Ipak su rekli meni. Pomogli su nam. A sad želim da pričam sa Ivanom i Antonijom. Naravno, ako ti ne smeta.
-Antonija možda nije tu. Pozvaću Ivanu.
Ivana je sedela preko puta njega. Lepa 16-godišnjakinja koja se dopadala Darku.
-Želiš da pričam o mami?
-Ako ti nije previše teško.
-Nikad neće biti lako, ali će biti malo bolje uz ljude koji te vole. Vidiš, svaka od nas je to teško podnela, ali se i svaka bori na svoj način. Ja imam Darka na svojoj strani pa mi je lakše.
Znao je Stefan za njih dvoje. Posle jednog njenog bekstva, Darko ju je našao na tavanu napuštenog salaša blizu one kućice. Vremenom su se zbližili, obećao joj je da će uvek biti tu za nju, otklonivši pritom strah da će ona proći kao njena majka. Zato je Ivana sad opušteno mogla da priča o svojoj majici.
Nastavila je: Ne sećam se baš najbolje te noći, iako sam imala 13, sećam se samo osećaja praznine. Odjednom ih nema oboje, Vasilija se trudi da bude jaka a Antonija puca. Od tog dana se Antonija iskrada i odlazi do te kuće. Kao da misli da će naći nešto, kao da će to vratiti mamu.
-A ti?
-Da li si me našao nekad tamo?
-Ne.
-Pa? Meni se više sviđa salaš koji je blizu te kućice.
-Znam. Hvala ti. Drago mi je da si dobro.
Devojka se nasmešila i otišla u svoju sobu.
Ova priča je teška, ali je stil pisanja odličan, i samo nastavi da pišeš. Imaš talenta. A imaš i moju podršku.
Hvala ti puno ♥️