Propast jedne porodice

9. poglavlje

U međuvremenu, Antonija i Aleksandar ležali su na krevetu u kućici.

-I šta ćemo mi sad? – Antonija je podigla glavu da ga pogleda.

Aleksandar se igrao njenom talasastom kosom. Kosom i likom njegova buduća žena ličila je na njenu majku. Ali je i on znao da im je ponašanje bilo totalno drugačije.

-Da te oženim.

-Samo pod jednim uslovom: neću proći kao moja majka.

-Obećavam ti da nećeš tako završiti.

-Potrudiću se da više ne lutam.

-Da li ti nedostaje?

-Naravno. Šta god tata pričao,  mama je uvek bila tu za nas. On je bio tu samo kad nije išao na posao.

-Ja ću uvek biti tu za tebe.

-Znam. I konačno se osećam sigurno.

Dok su njih dvoje svoj sporazum zapečatili poljupcem, Vasilija i Stefan su misteriju oko Valerije privodili kraju.

Ispričao joj je ceo razgovor sa Viktorom.

Na kraju ju je upitao: Da li je istina da i ti umeš da budeš paklena kad se naljutiš?

-Pa da, razume se. Ali sad baš i nisam ljuta.

-Dokaži.

Približila se i poljubila ga: Ubeđen?

-Nisam još. Potvrdi – začikivao ju je.

Te večeri su konačno započeli vezu.

Dok je Stefan spavao u njenom zagrljaju, u san mu je došla nasmejana Valerija: Samo da ti se zahvalim i da ti poželim sreću sa mojom devojčicom – mahnula je i otišla u kućicu…