Propast jedne porodice

2. poglavlje

Njeno samosažaljevanje prekinulo je kucanje na vratima. Podigla je glavu i susrela se sa Stefanovim zabrinutim pogledom.

-Vasi, jesi li dobro?

Stefan je bio sin porodičnih prijatelja njene majke. Znali su se od malih nogu i jedini je znao za Vasilijin plan.

-Dobro sam. Sedi.

-Odakle počinjemo?

-Da li si pričao sa svojim ocem?

-On želi da priča samo sa tobom.

-On je jedini koji želi da priča sa mnom – uzdahnula je i nastavila: ostali žele da pričaju sa tobom.

-Razumi ih Vasi, oni ne mogu da ti kažu one neprijatne stvari, a oboje znamo da ih ima.

-Znam Stefi, zato će reći tebi.

-Dobro. Ko je prvi na listi?

-Andrija. Posle njega Uroš, pa Andrej. A sa Aleksandrom ću ja.

Stefan je oklevao ali ipak postavio najteže pitanje: A sa tvojim ocem?

Vasilija je znala koliko mu je bilo neprijatno da postavi to pitanje a on je znao kako će mu ona odgovoriti.

-Molim te, idi ti.

Razumeo je. Prvi put je u njenim očima video tugu i poželeo je da je zagrli. Dopadala mu se od malih nogu i sve je ovo radio zbog nje i zbog toga što ju je voleo.