Ne znam kako da se to namestim da ne otkrivam šta osećam jer, šta mislim ne znam, a osećam nešto po prvi put. Sedim pored tebe i gledamo u istom pravcu. Oduvek smo tako i jedino znali – rame uz rame. Smem li da o nama pričam u množini? Možda je vreme za prva lica […]

Želeo sam te onako kako se sa četiri godine želi žuti plastični kamion iz izloga u onoj prodavnici u Knez Miloševoj kuda me majka vodila sredom kada je bio pijačan dan. Želeo sam te tako blesavo i dečje naivno ne mareći što mi je trideset i četiri, a tebi tek tri manje. Neki će me

Не тако топлог мартовског дана Проломи се небо над престоницом музике И као снажни олујни ветар, Угаси бедну свећицу звану живот Људскога створа који имаше бол у грудима. Дух звани смрт не осврну се за боцама Доброг вина донетим на поклон, Нити за хартијама пуних неких чудних мрља, Што их нотама зову, Насталих из дубине

Liju oči suze boje vina tužne boli žele da speru, gorčina u tebi što stoji nemirne dane ti čini.   Teške su reči ove ne zna im se poreklo, ni zemlja rodjenja imenom tvojim ih zovem.   Kad mi te spomenu osmehom suze krijem, kao duga nakon kiše lažna sreća.   A ljudi ko ljudi

Reklamiramo se Poput kafića Okupljamo ljude Pod svoj krov Ptice Hranimo Kofeinima   Igra rečima Je učinila Svoje   Krvi naše krvi Izađite na ulice Neće vas Rastopiti iluzije Turista bez kišobrana Ipak su od sunca I pobegli

Моји монолози су само начин да кажем не ђаволима који заузимају увек исту страну када је рат Мада никада није извесно чија ће рука пасти у окршају титана Ђаволима који се стапају у масу толико да тек привид може да открије намере мумијског режима Сви знамо иза каквих решетака те ставља привид и каквом ће

гледај да не постанеш сит месеца у костима или да ти лето не напусти југ Уме она да растера птице раскрвари  небо Крећи се ван бинарног Разума О()дај се у сновима Пусти змију не скаче за врат Врат чувај од бесног пса учио нас човек Један два три Укини низове река Графиконе исто поништи Неће

Следи новинске и остале таблоиде Реци како те свака рана као рана своја боли Сиротима по туру ударај Све ће то папир позлатити Мислим да ни у приручнику не пише другачије како се диктира хуманост као да то већ негде ни видели нисмо.

Glavu će ti staviti Na panjeve govora Tražiće te u Orgijanju smisla, I kada više nemaš Šta da kažeš, Tada počinje lutanje Po oltarima Ako dozivaš bogove, Bogove ćeš i dobiti   I nemoj da te uče Kako se žitije pišu Pesnik je ništa Do Murnaovo tumačenje Života Mora da su Nemci bili u pravu

Koža se ove godine nije usaglasila sa vetrom Zalazili su u uglove pod lupom svetlosnom lupom pravili gnezda rađali oblake igrali folklornim ritmom a nisu smeli da igraju i vrteli se u krug u krug sve dok se ova nije rascvetala i pukla kao sunce u 4:57 kada počelo je alegro kada počelo je da

Облаци неки над домом нашимс вијају гнездо твојој чистоћи.  Узалуд будим ти уснуле груди –  мајко, опрости ми самотне ноћи.    Руке су моје вечито празне, а моја је бескрајна постала глад.  Неке су жене пратиле војнике,  неке на Косову тражиле хлад.    Узалуд будим ти уснуле груди –  узалуд тражим те у свакој сени, 

/човек који не пије готово да не постоји/ мумлао је пијани старац са флашом ракије у рукама, док су ка небу летели градови, мостови и људи. Није имао ништа сем те једне флаше, али њоме је све било опијено.   Жена у суседном склоништу отвара војну конзерву из хиљаду деветсто шездесет треће и проклиње демократију