2. poglavlje
Rešenje vatre
Tišina je
večna vatra
koja se
merom pali
i sve sa merom
pali
A smrt je
tajna vatre
za one
koji je još
nisu saznali
Lepa reka
pesma
i tragedija
A bilo je
kamenih doba
ispred nas
A bilo je
okovanih ptica
iznad nas
Bilo je svega
Na istocima
zapis
Pod glavama
Sizif
U plućima
alhemijska katarza
I nije bilo vreme
Mada za
takvu tajnu
nikada
nije kasno
Nismo je čekali
i ona je došla
Knock, knock, knock:
Hanibal ante portas!
Smrt je tajna
A mi
upravo smo je
saznali
Rešenje vatre
u tvojim je
kostima
Ovo je tebi
koja si
nedavna
Ovo je tebi
koja si
vremenska
Ovo je tebi
koja si sada
crna i snežna
Daleka
Ispod zemlje
smrtna
Ako me zaustave
kada krenem
ka tebi
Ti pobuni se
i reci im glasno:
Ne dirajte mi
senku
Ne zalazite
u moje tame
Hodala sam
A sada
samo sam
nedavna
vremenska
crna i snežna
Daleka
Ispod zemlje
Smrtna
Ako me zaustave
kada krenem
Ti ustani
Vrati se na noge
i razjuri ih
kao što psi
juri ptice
Za tišine
vreme nije
Jer tišina je
tužna zora
koja ne želi
da svane
i pesma je tu
da je uteši
Sada pevaš
okovana istokom
A samo ćutiš
pored melodije
O istini
i ne može
da se kaže
mnogo
Ta kamena dama
okameni sve
Večna
kao koncept večnosti
Trajna
kao koncept trajanja
A opet smrtna
Rešenje rebusa
u tvojim je kostima
Smrt je tajna
a kada je otkrijemo
nestaće
zajedno sa nama
Tajna glasna je
i nepostojana
Neutešni plam
Otkrivena i pozna
Izgoreti nećemo
kako otkrivena vatra
peva u paklovima
Tišina je
večna vatra
koja se
merom pali
i sve sa merom
pali
A smrt je
tajna vatre
za one
koji je još
nisu saznali.
