14. poglavlje
Vlastita granica
Pripoveda se
tonom
koji nije
od žara
A kada bude
došlo vreme
da svako
iz vlastitih
usana
sebe progovori
nestaće žar
sa pticom
i ptica
sa dalekima
Pripoveda se
tonom
koji nije
od žara
Treba biti
mudar
pa biti
pripovedač
Treba biti
mudar
pa granica
vlastita jer
sve strane sveta
donose
vlastite epitete
zato budi sam
i u samoći
svojoj
sam budi
Da te ne ponište
ptice
daleki
da te ne ponište
Treba mudar biti
Kada je govor
neka se čuje
a kada tiho je
neka se vidi
Ko nije uspevao
da prepozna
granice
taj
uspeo je
da ih prepozna
Kada je govor
neka se i ćuti
Ti znaš ptice
daljine znaš
Znaš elemente
koji sami sebe
pripovedaju
usnama od kiše
ne od žara
prolećem od senke
ne od pesme
i suncem od ognja
ne od mača
Ti znaš
Treba
biti mudar
da te vremena
iz prošlosti
ne stignu
A kako im reći
da stanu
a ne plamenom
kako
a ne sebi
plamenu
Kada je
govor
neka se
i ćuti.
