11. poglavlje
Postanak haosa
U zemlju
lagano
silazi se
Da te
ne prepozna
Zna
zemlja
ko je od
zemlje
Ko si ti
da silaziš živ
u zemlju
Dišući
Muzej vlastiti
jesi li
Glas i krik
za kamenom
Jesi li ti taj
koji traži
večnost
kroz čvrste
elemente
Alhemičar
Bogotac
jesi li
Ako jesi
usmeri
vetrokaze
jer oluja ova
odneće sve
i tebe
i tvoje sve
Oluja
slučajna nije
tražio si je
bednu
Evo je sada
tiha
ne bedna
Ti mislio si
da ukineš
vazduhu pluća
pluća
da bez vazduha
dišu
Na zemlju
je li
Na kamen
Moguće je
ali ko će
kriv biti
ako ti
alveole
ne prorade
na pesmu
Ko kriv biće
Seobe ili žena
Ko kriv
Fibonačijev niz
od samog
početka
jeste te diktirao
usmeravao
čekao
Pratio te
Od zemlje si ti
ipak
Od bogova
I vetra
Oluja smešna
vetrokaz jezovit
U šahu – pešak
Rat svoj
vodićeš sam
ti što
krećeš se
kroz vremena
Ti što patiš vremenski
Mnogi
mislili su
da pobegnu
od haosa
Mnogi
postali su
haos
Tako su pobegli.
