12. poglavlje
Uprkos pepelu
Prepevaj
istoriju
u sebi
Od sna
ne usni je
jer tvoja krv
nije tvoja
samo
Tvoja je krv
krv svih
koji su
prešli put
a stali nisu
da se osvrnu
da vide
šta je to
što te prepevalo
Neka tišine
obeleže istoriju
u njihovo ime
Tišinama
da se da
zemlja
i vatra
slovo
i pečat
jer svi mi
često smo
mrtvi
mada se
pravimo
da nismo
U pevanju
vlastitom
na primer
ja pepeo
postaću
Zar nisam
tako i htela
A opet pevam
Glas sam
ceo
Sopstvena
svoja
greška
Ali poezija
tu je
da se
progovori
u ime vlastito
Uprkos pepelu.
