4. poglavlje
Doppelgänger
Čekaj da dođem
i ne reci ništa
Jedan mi je
objasnio
sve što može
da se objasni
Da sam u snu
i sama sam san
Drugi je
izračunao
hipotenuze
mene budne
Saopštio ih Bogu
i nestao
zajedno
sa njim
Tako je počelo
moje vreme
koje se računa
drugačije
od ostalih
vremena
Tako sam
počela ja
Tako počeo je san
Nisam znala
Niko
naučio me nije
kako da budem
Ja
Išla sam i išla
za tobom
Jer ti
upoznao si me
tek začetu
Ti si mi dao
pluća vetar
i talasanja vode
Ustupio si
svoje mesto
Jednom kada
postanem svoja
imaću gde da odem
I kada mi
bude dosta
sunca i snega
imaću gde da odem
A kada prestanem
da postojim
opet imaću
gde se sklonim
od pogleda
budućih života
Imaću sebe
Zato čekaj
da dođem
i ne reci
ništa
Mogu da se
pretvorim
u realnost
Mogu da te
dovedem ovde
Mogu da te
zavaram
jer sada znam
da svoja sam
Stolica je tu
Smesti se
i tiho ćuti
I san i ja
postojimo
zbog tebe
Ne reci ništa
ti što misliš
da kažeš sve
Ostani u tajnama
i uteši me
Jer dalek je život
Čudan
mikroskopski
kao broj jedan
Ide i ide
ali odakle
To ne zna se
Java
samo je relacija
između žene
i njene senke
Čoveku
poznata je
ona
kod prozora
Bleda
Dok druga
Doppelgänger
zajedno
sa bojama
pleše i peva
u etru
Obratila sam se
vetru
i nestala
sa poslednjim
okretom Sunca
Ako si
stvarno čekao
da ja dođem
i rekao
ništa nisi
onda jesam
samo san.
