8. poglavlje
Čuvar vatre
Plamen raste
u pesmu
pesma raste
u ženu
Žena se sledila
Ne zna sa vatrom
I ja prerastam
i plamen
Prerastam ženu
Postajem
jedno čudo
Odatle i krv
u mojoj pesmi
Sunce
na mom Mesecu
odatle
Ne dam
da se ugasim
Voda zato
ni ne popušta
brane
Moram da je
ispratim i pogledom
Da ne pobegne
u kalupe mene
Tiho
jer žena sada
ostala je
bez vatre
Ukrašće je nebesa
i šta onda
Mene će
da prepoznaju
Znaju kako
se gleda
kroz zidove
kroz lica i maske
Crvene su mi ruke
Prepoznaće me
po mirisu vatre
A ja ne dam
plamenove
svoje
Ne dam
da se ugasim.
