svrbe me nervi i grebe me koža  nosim u sebi hiljadu moljaca koji grizu moje ćelije poput stare svilene košulje koja visi godinama u drvenom ormanu   hoću da rašijem šavove na kolenima već su ionako popucali i ojedeni hoću da ih rašijem i pobegnem iz kože koja mi je postala tesna naglo sam porasla […]

gde da spakujem svu ljubav koju imam kada odeš? u koji kofer da je stavim, u koji džep da je strpam, kako da nemerljivo slupam i smestim u nešto tako malo?   šta da radim sa tom ljubavlju? ti odlaziš, ona će ostati. šta da radim s njom, kome da je dam? nije fer da

Neko me je video kako sam proletela pored prozora. Nosila sam zeleni šal, teške crne cipele i svilenu maramu oko glave. To sam bila ja, tvrdi on, siguran je u to što je video. Kaže kako sam letela poput naduvanog balona u obliku psa koji je klovn sa dečijeg rođendana slučajno pustio iz ruku. Balon

Ležim u krevetu u apartmanu 44 i čekam je da se vrati iz rata. Sigurno je umorna. Spremiću joj kafu i sveže isceđen limun u ovom jeftinom hotelu. Jebi ga, nisam mogao da priuštim kalifornijske zalaske. Nadam se da će joj se ovi moji svideti. Naručio sam ih samo za nju. Čekam je. 4:32. Zašto

Kada neko ode ostane samo prazna soba. I mirisi i lonci i paprike koje su se služile za vreme ručka. A ja već dugo ne mogu da sedim u praznim sobama koje mirišu na povrće koje je neko ostavio iza sebe. Šta više, ne mogu da sedim u bilo kojoj praznoj sobi, jer više ne