Kada sam prvi put video kako padaju oblaci Bilo ih previše da svakom nadenem ime Navukao sam rukavice Da ih ne povredim I brao kao pamuk sa okolnih hauba i ograda po komšiluku Imao sam pune ruke posla Da slažem na gomilu jedan preko drugog u krug i pravim lopte dlanovima Ređam nebo uredno ka […]
Kuća je ozidana bez zidova Kao pesma što se gradi Složena prosto po redovima Najdragocenije od života dao sam toj kući bez kućnog broja i sandučeta za poštu A Majstor mi je spustio krov I podigao tavan na pod Ogradu za drum vetrovima prokopao Bolje je tako Jer sve što sam voleo zatekao sam tog
U bici kod Termopila na leto četiri stotine i osamdesete godine pre nove ere Na zemlju je leglo tri stotine hrabrih Spartanaca I tri hiljade Peloponežana Govori se da su Opuntski Lokriđani dali sve što su imali Uključujući i robove Danas Spartanci nemaju ni jednu jedinu pisanu reč Jer redove pesnika nisu računali
Moja ulica nosi nadgrobnu ploču boje avgustovskog neba Oblika kofera za prekookeanska putovanja Ime izumitelja utisnuto je u dva reda Jedan ispod drugog Danas nema nekih slova Vetar ih je u zalogajima obrisao Pa deluje na pogled kao štamparska greška Tu je nekada cvetala i blagorodna kajsija sa bodljikovom žicom oko struka Za koju je
Lara, dugo ti nisam pisao Kako uopšte da počnem? Da li sa Draga ili možda Poštovana? Ili sa oba odjednom, spojeno bez razmaka ? Ja sam ludak Lara! Spajam te od reči koje ni sam ne razumem. Kako se piše uzdah, Lara? Muk, zbog kosti u grlu. Kako se piše ovaj umor u šakama? I
Dodeljen mi je na brigu ovaj život Ni kratak ni predugačak Taman Jedrim Vam ja po njemu kao igla po vinilu dok odjekuje pucketanje zaboravljenih simfonija I svakim mojim sada sam bliže smrti i nikad dalje od rođenja Istina je drugi nemam A ako ipak i postoji rezervni kao točak u prtljažnjiku ja za njega
Svi moji heroji su mrtvi. Pregrizla ih narav, pokopalo razočaranje, odstrelio pogled. A bili su ljudine kakvih nije bilo! Ni na stakenoj pučini rose, i srebrnoj polulopti čiode. Zašto su želeli da postanu smrtni? Verovao sam maštom iz sveg glasa u njih! I šta će dete sa bojankom u torbi ako nema svoje heroje? Igračke
Krenuti u hitri beg Glavom bez obzira Ako bi to učinio begunac raspisali bi raskošnu poternicu Raspalili reflektore na voštanim stubovima I ukopali pete u zemlju Plakatirali ime i prezime i datumirali svršetak Iznenada bi se usta pokrivila kao iznemoglo bagrenje pod naporom suša I nevernici počeli da veruju Skliznula bi bar jedna sitna kap
Zabluda vara da smo skovani od zvezda treptavim sjajem iznad užeglog temena. Gladna noć za večnim mrakom Šapuće uspavanku ubicama Boga…. Božić. Stari, Ne pišem ti ja nikakvu poeziju Ja skačem u stomak slobodnim stilom na glavu Da ne bih doskočio s mosta sebi u naručje… Razočaranja su za amatere. Isto mislim i za sahrane,
Poštovana Molim Vas zadenite ovaj umorni uzdah za šešir kao skromni znak pažnje Samo tiho Putnici osluškuju pomislite na sve usnule sanjare Možda Vas sanjaju? Ne zbog suza Već poslednje kapi tihog okeana Koja severnjači ukazuje put. Imajte obzira I ja sam svu noć mesečario zbog Vas Zato, izvolite buket maslačaka neprespavanih noći dugo Vas
Ne da se pesma u pripitomljenje Ni dva puta u isti gaz Ili presahne Ili preplavi ti je juriš pod kamenčugom Ona u dumelj gnezdo splete Ni tudja neće u dlanove Da je preturis u svoj džep Uplaši se i uzleti Vrag bi ga znao Šta se to po hartiji premeće I pesnikom gospodaruje.
