1. … Имао сам 25 минута ходања од Идее Лондон до кафића у ком је требало да се нађемо, што је значило да ћу каснити пар минута. То не личи на мене, али сам се надао да за први прави излазак неће бити пресудно. Јужњак у мени није волео Београд, док је заљубљени ја наслућивао […]
Замисли како стојиш насред наизглед нетакнуте, зелене ливаде, али прекривене необично покошеном травом. Нежни травњак опкољен је дрвећем, махом зимзеленим у првим редовима, док из зачеља вире високе липе што заклањају и оно мало хоризонта који би се иначе пробио кроз четинаре. Замисли све то, али немој преварити самог себе да је ливада правилног облика
не свиће ми са Сунцем на истоку,но за тебе ја сунцокрет биваммозаик је моја рука на твом бокудок јуриш ми лице знатижељним погледом,а ја бежим,бежим луцидно око моје, у бегу наслућујеш страхстежеш ме чврсто, тераш на дрхтањесуза сузу стиже, имаш ме нагогстворила си потоп у пустињи мене вечност прође, мирније дишемпратиш ми дах, спремаш иглу
Проклете, безличне курве са путеним уснама,Вазда светлих очију празног погледа.Бесрамни блудници крију се вешто у нама,Чуче и чекају безвредне усне од леда. Узевши се за нама једнаке, без покрића –Зли дух вређа, блати нас, и љути!Схватате ли, житељи подземља, нижа бића –Косу ће једном у све да упрти? Бесан сам, на себе и све: горко
На крају дана, недеље, све је исто. Дођем кући припит, без воље за викенд и без икога у соби. А волео бих да те имам ту, у углу мога кревета који је својеврстан видиковац на собу. Леђима си ослоњена на зид, а главом на орман који је постављен уз ивицу кревета. Седиш тако сатима, колена
Било ми је лакше спознати те из даљине, твоје очи, несавршености, мане и врлине. Боже, сваким трептајем видим то зеленило, дубоко, нежно, а опет продорно, у мој се ум укоренило. Боже знај, нећу је на дан, још мање само на ноћ; речју њеном ја се храним и за живот добијам моћ. Затражио бих плес, макар
Ево ме опет у оковима. Осећам притисак у грудима, желуцу, врату. Само да прогутам ову кнедлу и нећу више јести данас. Празна ми је чаша и зовем те да дођеш на кратко. Само сада не би било касно. Иако си увек некако ту, у мојој кожи. Капирам да не чујеш мој позив јер те и
