“Proces„ (Epizoda 3) Decembar. 2019. godina. Na regionalnu scenu stupa nova, mlada energija. Koja ima šta da kaže i da pokaže. Dolazi album “Nećemo promeniti svet“. Dolazi rok bend dram, iz komšijskog nam Beograda. Svirali su na festivalima kao što su Exit, Arsenal Fest, Belgrade Beer Fest, Zagreb Beer Fest, a nastupali su i kao
Spavam sa Tvojim sjenama Dao Bog da ujutru Pronađeš Ispod svoga kreveta Dijelove mojih mana Slagalice mojih rana A do jutra Spavati ću sama Sa tvojim imenom U ustima Sutra uveče opis mijenjam svoj Nije više važno da li spavaš sam ili sa njom Bojiš se da priznaš Da strašno ti se dopadam Malo
Da me voliš, odazvao bi se mojim jaucima. •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• Sine! Sine moj! Miloše! Zelene oči moje! Bolna sam ti! Dođi mi, dođi mi, dođi mi! Na stolu, čeka te šerpa. U šerpi su tri sarme. Vruće. Sad sam ih skinula sa šporeta. Dođi da jedeš, sunce mamino… Miloš. Taj Miloš. Moj sin jedinac.
“Proces” (Epizoda 2) Ljeto. Hrvatsko primorje. Živa u termometru pokazuje preko trideset stepeni. Omladina pleše, pjeva. Smije se, iako im sa čela klizi znoj. Honorarno radim kao novinarka. Džeparac je uvijek potreban. Radim za malu, lokalnu novinarsku agenciju. Dobila sam zadatak da pratim dešavanja na festivalu, i da intervjuišem posjetioce, koga stignem, i ako stignem.
Danima Danima Sama Razgovaram Sa svojim snovima Priviđanja uplašila su Me Skrojena za noć i poljupce Noć mi je druga koža Soba za dvoje Polumrak Tamnocrvena posteljina Pritisak u stanu Samoća sa tobom jedina moguća Samoća sa tobom jedina svarljiva
Mama kaže: „Nisi ti za ozbiljne muškarce.“ Drugarice kažu: „Ti nikada nećeš pronaći pravog.“ Možda ne želim da tražim. Možda želim da budem tražena. Da se oko mene lome. Da ulože napor. Da ih izazivam svojom pojavom. Da smo intelektualni partneri. Borci protiv površnog svijeta. Protiv otuđenosti. Bitka za zajedništvo i slobodu. Ne moraju se
