Možda nebo zna, šta će biti sa nama? Možda nebo zna da li ljubav večno traje? Puno je pitanja a malo odgovora, koje možda nebo zna. A koje  je tvoje pitanje koje muči te? Možda nebo zna. 

Ноћас сам течно говорио једну песму. У сну. Сећање ми је у јаву не да. На другом крају света бркати старац ју је свирао на харфи. На јави. Он свира и пева, ја сањам. Отворим очи, а он тоне у сан. Сања моју будност и нови дан. … Ако сутра умрем, живеће моју смрт.

Ljubavi, možda bih te zvala iz očaja,ali ti se nikada više nećeš javiti. Zvala bih te i ti bi se uvek javio.Pričala bih sve dok ne ostanem bez glasa.Slušala bih tvoj glas i trudila se da mi ostanemelodija tvoga glasa u ušima.Smejali bi se glasno.Uz neku glupu komediju.Ti bi mi mrsio kosu.Pomalo bi se gađali

Lepljivi poljupci u nizuMenjaju se nijanse Budnim okom gledamPolovičnoDelove usana i glave Suzdržana od dodiraRuke kroz kosuSe mrse Prsti stidljivoBez uvrede samiBrišu sjaj za usne

Као вук вез чопора. Као птица сломљених крила. Од љубави и самоће све умире. Не тражи ме јер ме нећеш наћи. Буди срећан сијај попут звезде на небу,а за мене не брини. Попут латице руже које ветар носи нестаћу. Заувек.   Лепо је кад на тебе помислим. Када маштам да и ти осећаш исто. Да

Нисам знала шта се то тачно самномон дешава. Увек када бих га срела почела би да црвеним и било би ми много вруће. Током разговора са њим увек би рекла нешто због чекаг би се касније кајала. И ако су ми се свиђали и други момци,не би било исто као са њим.   Једини у

Шта све стане у два слова: Ј и А? Које звуке чујем у Ј? Које боје извиру из Ј? Ј као нежно, розе, пурпурно. Ј као некад јарко, наранџасто и сиво. Ј као неутрално и контрастно. Ј као јецај, јаук и крик. Ј као тихо њихање пера ка трави. Ј као лако, слободно, палатално струјање

Predgovor Iskreno, pisanje i objavljivanje pesama nije bilo u mojim prvobitnim planovima, jer sam svu svoju kreativnu energiju usmerio ka romanu koji pišem. Ali jednog inspirativnog popodneva, dok sam na terasi stana, uz hladnu kafu, beležio ideje i misli, stihovi su počeli spontano da se nižu. Napisao sam pesmu koja je, iako sirova i nedovršena,

Некада си био ту,за мене. Био разлог мога осмеха. Био моја срећа,моја утеха. А сада те нема. Боли ме. Вриштала бих на сав глас твоје име. У жељи да се вратиш. Киша пада данима,а ја плачем сатима. Јер си ти моја непрежаљена љубав. Још увек желим да те видим. Желим да ми се насмешиш па

Pogledam u tvoje oči u njima vidim sve. Poljubim tvoje usne, od miline topim se. Ti moje srce greješ kada se nasmeješ. Ljubav moja si ti, moj najlepši. 

Дуго сам сањала о томе шта бих могла бити. Јурила снове разне које не желим крити.   А када се осврнем око себе видим да још увек трагам,та својим сновима. Тражићу их и на крај света ако треба. У потрази сам за својим сновима. 

Ne skidaj osmeh sa lica. Čaroban je, čak i kada teško je, ti se nasmej. Nasmej se i velikim i malim stvarima. Samo se nasmej. Jer čaroban je osmeh tvoj.