Na obodu galaksije – ja, zvezda koja umire, crna rupa, ništavilo koje guta sve oko sebe. Ja, koji sam rasipao energiju zračeći blještavom svetlošću, iz mene sada samo tama izvire. I svaki svetla zrak ja pretvaram u senu. Kružeći prostorom ja ubijam svetlost, i njome se hranim. Ja iz vas crpim snagu koju sam izgubio, […]
A u meni tuge ima Da napojim sve gladne ovog sveta. A u meni još topline postoji Da bih mogla vrhove planina otopiti. Pa se pitam što dah moj Na vratu svom niko neće I što niko ne želi Baš mene da voli, Da me ima, Da me čuva i štiti Od vukova što prikradaju
Vetar se poigrava plavim morem, Ono igra u njegovom ritmu. Čujem imaš drugu,voliš je. Uzburkava se, Talasi se lome U delove moga srca. I moje telo pluta, Ne nazire se ništa sem pučine. Plavetnilo oko mene A kažu da je crvena Boja ljubavi. Možda me neki moreplovac Odveze do crvenog mora. Egejsko je toplo, Talasi
Imala je neku egzotičnu lepotu kao da je rođena u nekoj od zemalja koje skoro pa da ne postoje obilje kose pucketave od elektriciteta miris napuštene obale pamtim je po kaljavim stopalima kojima je gacala pustim ulicama Makonda u doba velikih kiša sa kojih je ponela miris napuštene obale
Mogu li suze da se prodaju I ove noći u kojima Mi ne želimo biti mi? Evo prodajem suze, Svaku suzu za dinar jedan A ako neko ima para Neka ih kupi. I noći, svaku noć Prodajem za dinara dva, A ako neko želi Neka i njih kupi. Ali ne prodajem srce, Ono vrednost nema
Kako je divno Kad ti i tvoj tata imate lepo detinjstvo I to u isto vreme Pa ti on bude najbolji drug Pa možeš da ga pitaš Je l se sećaš ono Kad smo ti i ja bili mali Pa igramo slovo po slovo Pa smo zajedno učili da pišemo i čitamo Ja po prvi
Krenuti u hitri beg Glavom bez obzira Ako bi to učinio begunac raspisali bi raskošnu poternicu Raspalili reflektore na voštanim stubovima I ukopali pete u zemlju Plakatirali ime i prezime i datumirali svršetak Iznenada bi se usta pokrivila kao iznemoglo bagrenje pod naporom suša I nevernici počeli da veruju Skliznula bi bar jedna sitna kap
Nosim tvoje praznine u notnom sistemu straha. Po njima dani dobijaju ime. Ti si onaj iz stvarnosti koja drugima ništa ne znači. Baš ništa. Kroz krvoprolivena srca, tugujem ljude i njihove linije koje na sebi oživljavaju note. A ti si opet onaj koji uzdiže pepeo iz svake ukaljane čestice smrti. Kao leptir kroz umorno nebo.
Najveći je medved u zgradi. Radi kao sanjalica i ne zarađuje loše. Hobi mu je gledanje kroz naočare za slepe. Izlazi rano uveče. Kući se vraća auto-stopom i malim liftom, a spava sa plišanim kurjacima. Mesečinu ne gasi cele noći. Svakog jutra kasni sekund više. Duša mu oteža kada se kumulonimbusi
Nedostaješ mi kao dodir koji se pamti, kao da si pesma koja ne prestaje. U tvojim očima nalazim svoj mir i spokoj, jer ti si ljubav mog života. Nedostaješ mi kao note u melodiji, želja za tobom kao plamen u meni gori, kad te nema osećam se kao golub bez svojih krila, i kad te
Zavodila me kao nijedna pre nje, izludi me, naljuti, ali volim je jače nego ikada. Ona, moja bezobrazna zavodnica zbog nje moje srce je uvek spremno za stradanja. Sposobna da voli i mrzi u jednom danu, naučila me životu, da nije sve u šarmu i kretenstvu, sad kroz njeno srce prolazim kao kroz tajnu stazu,
