ako dovoljno jako zatvorim oči udaljim se od svega  ovozemaljskog mislima otplovim do mlečnog puta možda te zateknem u svom  zagrljaju i nikada te ne pustim možda me zavoliš i nikad ne prestaneš da me  voliš možda me i nazoveš svojim i možda u mojim očima vidiš nešto više  od prijatelja ako dovoljno jako zatvorim […]

kad ne znaš kuda ćeš, bolje i ne kreći bez avionske karte ne pakuj teške kofere i ne ostavljaj iza sebe ono čega se bojiš da te neće čekati,  ako odlučiš da se vratiš nije lako preći okean i bezbroj zemalja kada vreme nije na tvojoj strani  i kada ti koreni koje si pustio ovde 

pišem ti izdaleka, putovanje je bilo prilično neugodno koferi su bili pretrpani i teški voz je došao ranije a na peronu bilo je studeno mahali su no nisam se osvrtao u glavi mi je odzvanjala škripa šina i eho glasova koji su dozivali moje ime bilo je kasno voz je već krenuo  nema kajanja, nema

kada nam se putevi raziđu, ostavljam ti sebe u zaveštanje. čuvaj me. moju tugu baci u more,  neka je niko nikad ne nađe,  neka je isperu morske struje i odnesu miljama daleko. moju sreću, oko vrata ili u zadnjem  džepu nosi kao amajliju, kada ide, kada  ne ide, kada rasteš, kada padaš, kad  spavaš i

voleo bih da zavirim u tvoju devojačku sobu dok uvijaš kosu stavljaš svetloplavu senku na kapke  očiju kao u srne a cela soba dva sa tri  miriše na ’red jeans’ voleo bih da sam stranica tvog dnevnika da na belom papiru mastilom napišeš svaku svoju bol  da je proživimo zajedno  voleo bih da sam pramen

noćas, negde oko pola jedan šaku šarenih pilula u jednom potezu progutao sam ne bih li zaboravio tvoj lik porcelanske lutke oči plave kao duboki okean   noćas, negde oko pola dva bocu francuskog šardonea u dva poteza popio sam ne bih li pripomogao šarenom koktelu da zamuti tvoj lik dovoljno da ga više ne

palim poslednju cigaretu dok pretrpavam kofere krpicama i ostacima svega što sam bio ovde tablete za migrenu ponesi, tamo gde ideš duvaju jaki vetrovi, majčin vuneni šal, tamo gde ideš je studeno nema onog obećanog sunca uzmi sve ono što ti je ostalo, razbacano po plakarima i ostavi život ume da iznenadi, budi spreman karta