Čuvajte se ljubavi, jer je ponekad zla, pazite se njenih čari, jer ponekad sve uzme, a malo sreće da. Čuvajte se ljubavi, jer je nekad silna i važna, a ponekad bude bolna, kad trebala je biti snažna. Čuvajte se ljubavi, i kada je nema, jer ponekad iz peska iskoči, pazite se, jer se nekad krije, […]
Dobrodošli u hotel Skriveno u raju 𝔼𝕝𝕖𝕟𝕒 ℂ𝕣𝕦𝕫 Pogledala sam u blistavu površinu recepcije i ispravila svoju zlatnu pločicu sa imenom po treći put pre nego što je ušlo još posetilaca. Napred je pisalo moje ime i prezime: Elena Cruz, ime za devojku koja je imala prilično velike aspiracije. Ovo je priča o devojci koja
Priča počinje 1830. godine kada se udaje Amalijina kćer Jane jedinica i zatraži od majke da joj još jednom ispriča svoju avanturu iz mlađih dana… Naime, ranijih godina 19-tog stoljeća, u doba dok su još grofovi vladali zemljama, u samom jugu Paname smjestilo se imanje zvano San Carlos na kojem su vladali grofovska obitelj Martinez
Први пут, или можда већ хиљадити остајем нема кад треба да те опишем људима. Не знам шта о теби да кажем, а да не буде премало. Посебна си. Неискварена и пуна љубави. Далека, али најближа мом срцу. Ти си моја зелена боја, моје пролеће у сред зиме. Грлим ти душу и грлиш ме душом, разумемо
Kada odeš pašće zvezde I sa njima nebo sklopiće oči. Kada odeš sakupljaću uzdahe na ulici ispod majske mesečine. Kada odeš lutaću u noći tražeći tvoj lik kroz senke užurbanih prolaznika. Kada odeš ja ću i dalje biti tu i moja senka i moje srce pratiće te gde god da si. Znam biće mnogo teško,
Popodne je bilo suncem obasjano. Zlatila su se lišća i plodovi se zarumeneli. Ni daška vetra u gradu. Marina se slobodno kretala ulicama i razgledala izloge. Dunavska ulica je svima bila privlačna zbog svoje raznolikosti. Svaka je zgrada bila drugačije obojena i u svakoj se zgradi nešto drugo nalazilo. Reklo bi se, da podsećaju na
Te večeri, mesec je neobično pažljivo motrio na grad. Njegove duge trepavice spuštale su se do svežih bara i tamo ljubile svoj odraz, a sjaj njegovih zenica dopirao je i do najzabačenijih ulica našeg grada. Do deponija. Do napuštenih kuća. Do ugla gde umire pas. I do stare poslastičare gde je, nekada davno, plava devojčica
Bila je to jedna od godina kada se sve u univerzumu menja, a te promene najavljivale su nešto spektakularnih razmera. Znala sam da se takve promene dešavaju onda kada se sudbina nekih od bogova i boginja univerzuma menja. Tada bi kosmička prašina iscrtala odgovarajući simbol koji su tumačili Mesec i Sunce i taj simbol bi
Када би ме неко питао какве очи су твоје, не бих умела да их опишем. Не бих знала да објасним преливање тих боја око зеница твојих. Када би ме неко питао какве су ти усне, ту бих засигурно занемела. Јер како да сликовито прикажем нешто у шта ни сама нисам сигурна? И на свако питање
Месецима ти нисам чула глас, а још га се сећам. Месецима ти нисам видела лик, а проналазим га у случајним пролазницима. Сваки други ми има нешто твоје, а опет није ти. И не, не патим. Осетим неку посебну емоцију кад нешто твоје препознам. Кад осетим познати парфем, кад ме песма сети на море, на нас.
1. poglavlje Sneg je padao do kasnih sati. Bilo je praznično veče. Kata je završavala sa kićenjem jelke. Stavila je još jedan ukras na jelku. Konačno je mogla da odahne i sedne. Nije ni čula da je neko ušao u kuću, otresao cipele i stao u predsoblje. Bio je to njen muž. Vraćao se sa
Blue U mračnoj sobi, dok su se zavese borile sa olujnim vetrom, Kosta je ležao potrbuške. Desni obraz mu je propadao u jastuk kojim je pritiskao šake postavljene ispod njega. Na komodi, nedsleko od kreveta, kasetofon je lenjo ispuštao zvuke sa Radija 202. Tiho, taman toliko da zaspi, iako nije uspevao da uhvati san. Zatim
