Ti si započeo cirkus, a ja ću ga završiti, no ipak moram priznati da to radim teška srca, a ako bih bila u potpunosti iskrena, voljela bih da to nikada nisam ni morala učiniti.Dosta mislim o tebi, često gledam videozapise i fotografije i ne mogu ih obrisati, jer izgledamo tako srećni, blesavi i zaljubljeni. Zaista […]
Dok je sedela na terasi umotana u mekano ćebe i sa velikom šoljom kafe u ruci, posmatrajući krupne i guste pahulje koje su se nažalost brzo otapale, razmišljala je o svom životu, o svemu onome što ju je činilo srećnom, ali… Bilo je i onih stvari koje je potiskivala duboko u sebi.
1. poglavlje Priča je posvećena mojoj nastavnici Ljubici koja je verovala u mene i u moj talenat za pevanje i podržavala me, sigurna da ću postići nešto i imati uspešnu karijeru kao solo pevač i biti dobra pijanistkinja, ali život me je doveo na ovo mesto, na kojem pišem i stvaram, i ne prestajem da
Док сам седео за нашим столом и гасио, ко зна коју по реду цигарету, ушетала је, сва насмејана. Лице бело, очи сијају, а осмех је одавао задовољство и срећу. Гледам је, па се у себи питам је ли то стварно она. Је ли то жена коју сам одавно изгубио… Наручује чашу вина и узима цигарету,
Да ли имам обавезу да се исповедам? Зашто бих иначе писао о свему што помислим? Од чега зависи та воља да константно морамо да исказујемо своја осећања? Никада нећемо знати све, зар не? Намигнем и наставих даље. Њена кухиња је као кућа на Куби. Одавде видим и море, и плаже, и кристално беле галебове који
Nije on za tebe. Pusti ga neka ide. Možeš ti mnogo bolje od ovoga. Sa njim nikada nećeš biti srećna. Ne zaslužuje te. Okreni se i nastavi dalje. Kao da nikada nije ni bio deo tvog života. Ali… Šta ako je baš on za tebe? Šta ako nikada ni sa kim nećeš biti srećna kao
Osećanja… Osećanja su jako čudna i zajebana stvar. Najgora su ona koja nisu uzvraćena ili ona koja su nas slomila na milion sitnih komadića. Od kojih još uvek pokušavamo da se oporavimo. Da li je to uopšte moguće? Da li se rane mogu izlečiti? Petar je mislio da je
“Nedostaješ mi.” Ushićeno i sa sjajem u očima je gledala u displej svog telefona. Sa velikim nestrpljenjem je čekala njegov odgovor. Istina je da je obećala sebi da će se truditi da što manje govori o svojim osećanjima, emocijama, ali u ovom trenutku je to bilo jače od nje. Želela je da mu stavi
1. poglavlje Gospođa Poleksija se šetala baštom i brala ruže, uredno ih stavljajući u pletenu korpu koju je dobila za rođendan. Zadovoljno se smešila i prilazila ukućanima, koji su je milo gledali i zahvaljivali se nebesima što je živnula, posvetila se sebi i vrtlarstvu koje je, nakon raskida braka, zapostavila. Prošlo je od tada sedam
1.Uvek sam ti prijatelj, šta god da bude U potrazi za mirom išunjala se na terasu, ali je tamo zatekla Teodora zagledanog u daljinu. Trgao se kad je shvatio da više nije sam. Valerija se okrenula da pođe, a onda je shvatila da on plače. -Želiš li da odem? – tiho ga je upitala. Odmahnuo
Volim te, ali nikada ti neću reći. Ne, neću. Neću ti reći koliko mi nedostaješ, koliko me boli tvoje odsustvo. Neću ti reći koliko sam suza do sada prolila zbog tebe. Ne, ti to ne moraš znati. Neću ti reći koliko mi značiš, koliko mi je stalo do tebe. Vredi li? Hoće li to tebi
1. poglavlje Duvao je snažan vetar već treći dan, i kiša je povremeno sipila. Novosadske ulice su bile prazne, sumorne, tihe. Nikome se nije izlazilo. Samo oni koji su morali odlazili su na posao, i žurili da plate račune koji su tih dana stigli na kućnu adresu. Gužve nije bilo, ali ljudi su bili neraspoloženi,
