Kada je trebao da bude dan bila je noć. I svet je bio malen kao zrno peska. Kada je trebalo da živim ja sam tražila tebe. U svakoj ulici, u svakoj kišnoj noći. Kada je trebao da bude maj, bio je novembar i sve moje suze, odnele su kiše. Možda je i […]
Da li želiš da odem od tebe? Samo reci i neće me više biti. Prestaću da plačem kada sunce se ugasi i kada se kiša pretvori u dugu. Želiš li da ne budem više tu? Ja to ne mogu. Previše je reči ostalo nedorečeno i previše suza ostalo neisplakano. Jer naša ljubav je
08.03.2014. I opet mi ušetaš u snove nepozvan.I opet zbog tebe stavljam crveni karmin,a znam da neću videti tvoje usne.I opet me misli odnesu negde van vremena,u nepovratni kovitlac tvog mirisai svega što si ti.Ja tebe ne volim,a opet te smatram za nešto božansko,za nešto vredno.I opet mi se izvači tlo pod nogama, jer uskoro
Pale senke postradalih, niču na davno usnulim njivama. Još jedan boj krvlju natopljen, gori u bezdan i večni plamen postojanja. Još jednom će na toj zemlji zaspalih patuljaka nići novi svet današnjice, a njihova će deca hladnim suzama, zalivati krvave ulice. Boj kakvog ne vide život, smrću i kricima će opisati, kada budu
Tražim…jedan čaroban dan u kome je lepo živeti. Tražim…jedan beli oblak koji će mi reći kako je svet magičan. Tražim…jednu dugu koja će mi pokazati put u raj. Tražim…jedan maleni cvet koji je ostao zgažen u travi koja buja u ovo proleće. Tražim…jedan osmeh koji će mi trebati svakog sunčanog jutra kada se budim. Tražim…jednu
23.02.2014. Kada bih mogla da na jedan trenutak zamrznem vremei taj trenutak pretvorim u večnost.Kada bih mogla da, sekund pre nego što si me poljubio,pretvorim u filmsku traku, pa pauziram,vraćam unazad i premotavam…Ali onda bih videla sve i ne bih mogla da sanjam.Ako podelim vreme na delove,hoću li onda uspeti da se bolje zagledam u
Hiljadu bih reči mogla da ti napišem. I još hiljadu misli za tebe imam koje čekam da ti kažem, a da ih razumeš. Ali jedno znam. Ne postoji daljina do koje ti ne možeš doći. Ne postoji želja koja se za tebe neće ostvariti. Ja od tebe učim. Ja u tebe bezrezervno verujem. Ja za
23.02.2014. Ja ne znam šta si ti meni bio.Da li dašak vetra ili kap kiše.Znam samo da te nikada zaboraviti neću.Vidim te u obrisima neba i krilima ptica.Vidim te u snovima, dolaziš i odlaziš, a dani letei šire se kao morske obale.Čekaću te da se vratiš, čekaću prolećeda te još jednom zagrlim.Budi sve ono što
Ja nisam tvoje stado, ja nisam tvoj golub, ja nisam tvoj početak, niti kraj. Ja nisam tvoja misao, ni tvoj uzdah, ja nisam tvoja čežnja, ni tvoja želja. A šta da ti budem, pored svih drugih, da ti budem suza ili senka, da ti budem rana ili kiša. Kaži šta da budem osim dobrote i
07.02.2014. Nema više nijedne ptice,niti jedne reči,ostale su nedorečeneu obrisima vremena. Ili kroz maglu odleteletamo gde ih više nema.Ja se plašim da te pogledam u oči. Plašim se odletećeškao te ptice.I nikada te viševideti neću. Još jednom je sunce posiveloi tamne, guste graneostavile trag.I tvoja senka još uvek stoji tamo.Na brodu pored reke,pod zvezdanim nebomi
Kroz maglovite noći puste i tmurne, ja sanjam tvoj lik. Senke mi stvaraju ledeni vetrovi, a tugu bele pahulje koje brišu sve tvoje tragove. Magla upija svaki delić moga bića, guta ga i proždire, nestaje. Labudovi pognute glave sanjaju u sumrak, i treptajima priželjkuju novi dan. A ja želim da taj
08.01.2014. Ipak mislim da te nisam dovoljno ljubila.Mogla bih to da radim večno, bez prestanka.Mogla bih večno da gledam te tvoje prelepe tajanstvene oči.I da ćutim.I da gledam u nebo i u Savu.Pamtila bih svaki trenutak jer znam da će proći.A ti samo ideš i nikako da se zaustaviš.Bojim se odletećeš negde skriven, gde te
