I ja gledah plavo neboi ptice u letu.Zelene krošnjei ruže u cvatu. I pomislih, Bože hvala tina svemu što danas imami na onomšto nemam. Šetah sporo i lagano, u vid mi ušetaše bojei isprepletane dugačke stazegde zlatni koraci me vode. Videh i rekuu svom magičnom huku kako ponosnom snagomlomi svaki kamen. I svaki život što […]
03.07.2014 Još uvek kad ponekad zatvorim oči vidim te jasno.I vidim moju ruku u tvojoj ruci.I vidim nas.I opet se pitam zašto sam te srelakad nije trebalo tako.Imala sam te samo jednomi želim te opet.Sa tobom sam shvatila da je sve mogućei da ne postoji granicaizmeđu neba i zemlje.Molim te sačekaj me, makar još jednom.Obećavam
Volim svaki milimetar tebe. Svaku tvoju trepavicu i vlas kose. Volim svaki maleni prstić koji hita ka meni. Obe ručice koje se šire kada nam se pogledi sretnu. Volim tvoje “mama dođi” Iako sam ga već čula danas po stoti put, Volim da te gledam noću Dok bezbrižno spavaš, A ja u miru
Ti ni ne znaš da sam ti pisala pesme.Da sam sklapala oči da bih na trenutak uhvatila tvoje ruke, usne, oči i kosu.A ako se baš udubim, mogla sam čak i da ti čujem glas.Svi tramvaji su prošli.A ja sam ostala da sedim tu.Te noći je bilo vedro, a reka je bila mirna.April i miris
20.05.2014 Neko tek tako ušeta u tvoj životi promeni sve.A onda isto tako iz njega nestane kao da ga nikad nije ni bilo. I tebi ostanu pitanja.I slomljeno srce.Godinu dana sam gledala u tvoju slikua onda je u trenu sve nestalo.Neću više sebe da mučim.Idi i budi srećan.Ja nastavljam dalje sa svojim životom.Ali ću večno
12.04.2014 Ti mene nisi razumeo, a ja sam htela večno da te držim.I htela sam da zajedno hodamo po recidok nam se zagrljene senke preplićuna odsjaju meseca.Ali ništa od toga nije bilo,niti će biti.Ja nisam kao drugi,u meni trenutak traje večno.I svi ti trenuci su ostali tamo u tvojim rukama i u tvojoj kosi.I ja
01.04.2014 Reči uopšte nisu potrebne da se nešto kaže.Mi smo bez reči sve rekli.Čak i više od toga.Ono što nismo rekli to je – kako dalje?Kako dalje u dane koji slede?Za jednu noć nečega što je trebala da bude ljubav,ispričali smo priču koja će u meni živeti večnojer ja pamtim trenutke.Ispričali smo priču rukama i
29.03.2014. Zbog tebe počinjem budna da sanjam i retko kada sam prisutna.Ako se nekad zagledaš u zvezdevidećeš moja krila.Preletela su daljine i otišle čak do meseca.Nada je tu i još uvek se ne gasi.Pa nisi na kraju sveta, ali kao da jesi.Noću se dan produžava i tama mi stvara nemirda te nikada više videti neću.Kako
Kada je trebao da bude dan bila je noć. I svet je bio malen kao zrno peska. Kada je trebalo da živim ja sam tražila tebe. U svakoj ulici, u svakoj kišnoj noći. Kada je trebao da bude maj, bio je novembar i sve moje suze, odnele su kiše. Možda je i
Da li želiš da odem od tebe? Samo reci i neće me više biti. Prestaću da plačem kada sunce se ugasi i kada se kiša pretvori u dugu. Želiš li da ne budem više tu? Ja to ne mogu. Previše je reči ostalo nedorečeno i previše suza ostalo neisplakano. Jer naša ljubav je
08.03.2014. I opet mi ušetaš u snove nepozvan.I opet zbog tebe stavljam crveni karmin,a znam da neću videti tvoje usne.I opet me misli odnesu negde van vremena,u nepovratni kovitlac tvog mirisai svega što si ti.Ja tebe ne volim,a opet te smatram za nešto božansko,za nešto vredno.I opet mi se izvači tlo pod nogama, jer uskoro
Pale senke postradalih, niču na davno usnulim njivama. Još jedan boj krvlju natopljen, gori u bezdan i večni plamen postojanja. Još jednom će na toj zemlji zaspalih patuljaka nići novi svet današnjice, a njihova će deca hladnim suzama, zalivati krvave ulice. Boj kakvog ne vide život, smrću i kricima će opisati, kada budu
