Odraz ogledala

11. poglavlje

“Da zapalim prošlost, da zapalim deku.”

Dok stojim ispred naložene vatre i ronim suze stiskajuči deku. Komad tkanine što mi je nekad predstavljao sve, ne usudim se reći da predstavlja i sad jer se grčevito držim za nju. “Nije trebalo biti ovako ponavljam. Nije, nije…”.

Sve dok me nečije ruke ne okrenu.

Sergej…

“Ti otkud ti ova deka. Saberem se šta te briga. Gle ova deka ima incijale Lj&S.

Neću ti dati da je zapališ.Makar tebe gurnuo u vatru .

Pusti je, ne znači ti ništa.

Nemaš prava više.”

Sergej me uhvati za kosu ne znam zašto mu to dopuštam, ali mi godi. “Ne znam ko si, ali saznaću.”

Na riječi :”Ne znam ko si, ali saznaću se rušim.

Posljednje šta osjetim je miris. Sergejov miris u nosu. Tako dobro poznat.