12. poglavlje
Sergej:”Ko si ti, počinjem da pričam sam sa tobom. Tvoj pogled, tvoj miris isti je. I držiš ovu deku izluđuješ me.
Ona mi je bila sve, ako otkrijem da si je ubila i zato ćemo sad otkriti istinu.
Uhvatim se lopate i komad po komad zemlje dok izbacujem otkrijem da je grob prazan.
Okrenem se ka famoznoj Lex budna je i zbunjeno gleda.
Prilazim joj :”Ko si ti?”
Povučem je za pramen kose.
“Nemoj nikom reći da je gob prazan molim te.
Ti, ti ćeš mi govoriti šta da radim.
Ukoliko to učiniš zagorčaću život tvome sinu.
Samo me gledaj.
Ne, priđem joj ti gledaj mene…
Uhvatim je za potiljak i dam joj jedan upečatljivi poljubac koji me potresa tako duboko jer me sjeća.
Ali to nije moguće.
Sviđa mi se priča.
Radujem se nastavku.