9. poglavlje
Neko pokuca na vrata, “Uđite” kažem.
Pošto sam pozvala sve roditelje na sastanak.
Očekivala sam svog brata kao Aleksanrovog oca, ali osobu pored njega,ne.
Te plave duboke oči koje me gledaju, a ne prepoznaju.
Dok gledam Sergeja pred sobom graške znoja mi se skupljaju na leđima, a suze u uglovima očiju…
Dok sam im striktno rekla da njihova djeca nisu za Akademiju. Čak sam u jednom momentu i rekla :”Vi ne razmišljate, postoje krugovi, postoje eliminacije.A nakon tih eliminaciji ništa neće biti kao prije.
Ništa za sve nas.
Sergej prekrsti noge kako samo on zna. I reče :” Nisam znao da jedno žensko može biti tolika kučka. “
To je već uvreda prozustim.
A ti imaš nešto protiv nas i naše djece. Ali saznaću šta.. “
Dok odlazeći zalupi vratima. Suze koje su bile tu pustim da idu.
Neka krenu, a sa njima i sjećanje.
Sviđa mi se priča.
Radujem se nastavku.