3. poglavlje
Istina te pogleda u oči kad se najmanje nadaš.
Citat iskren, ali moćan.
Toliko dosljedan meni.
Toliko istinito.
Kada sam ugledala svoj odraz u ogledalu instinktivno sam reagovala. I razbila ga u paramparčad, nisam stala dok nije ostalo ništa od njega.
Onako bijesna počinjem drhtati. I okrenem se ka grupi učenika. “Ko, Ko je ovo donio.,to ti se zove ogledalo čujem podsmjeh.”
“Gledajte ne pravite se pametni sve ću da Vas kaznim”
Aleksandar:Tada se u meni javi poriv i istupom. “Ja. Ja sam to donio.”
Prvi put nakon toliko godina sam pogledala i gledam istini u lice. U njegovom pogledu vidim sebe i to je najgore. Ono što najviše boli. Istina.
Preblijedim i odem kud me noge nose i srce vodi.
Sviđa mi se priča.
Radujem se nastavku.