14. poglavlje
Dok izlazim vani da dzogiram pažnju mi odvlače neki zvukovi. Priđem bliže da pogledam. I u meni ključa bijes kad ugledam prizor Lex kako se baca po tkz. Tirkizu i uzdiše. Kao da mi neko otima nešto moje.
Nakašljem se da dam do znanja da sam tu. I vidim po prvi put Lex da se rumeni. Kažem podlo ovako utažuješ želju što nisi mogla sa mnom. “Ti prokleti prosikće. Lex dal je to istina. Ne mogu da vjerujem Lex dopuštaš prošlosti da uništi sve. Sav trud. Ovo”, pokazuje između njih dvoje. Kao da postoje oni. Umišljena hemija.
Smijem se dok on odlazi polako, a ona je već na nogama. Opali mi šamarčinu kakvu nisam u životu dobio. Uhvatio sam je za kosu i rekao :”saznaću ko si?”
I nasilno je poljubim.
Tako se prepušta.
Tako poznato.
Tako moje.
Tako Ljubica.
I bljesne mi ali odgurnem je i odem od nje.
Sviđa mi se priča.
Radujem se nastavku.