Kad se bik i škorpija zavole

Uvod

Kad imaš mlađeg brata koji se oženi pre tebe i dobije dete koje ti postane najbolja drugarica, prirodno je da si bliska sa njom. Tako se moja Nađolina i ja ceo život družimo.

Moja devojčica je želela da postane muzička zvezda. I naravno od koga će dobiti najveći podršku nego od svoje tetke koja je takođe zgazila život kao bubašvabu. No Nađa se plaši buba i sve što je usledilo, moju lepoticu je moglo da slomi. Ali žilave smo mi.

Ovo je priča o tome kako je jedna luda tetka uspela da isprovodadžiše dvoje neprijatelja bivših saradnika i ponovo ih spoji.

Ako vas zanima, ostanite da čujete šta je dalje bilo…

1. poglavlje

Pošto ste ostali da čujete priču, dugujem vam i objašnjenja.

A sve je počelo tako što smo sedele i gledale TV.

Nađa je gledala muzičko takmičenje a ja sam gledala u nju.

Moja lepa devojčica više nije bila mala. Imala je 15. i bila je predivna, ne što je moja.

No da se vratimo na tu scenu.

-Nađa jesi li čula šta sam ti rekla?

-Ne, šta?

Naravno da pre toga nisam ništa rekla, znala sam da me ne sluša i da je odlutala u svoje misli.

Na ekranu se pojavio moj prijatelj Nando. Ja sam starija od nje pa nisam ravnodušna a zamislite tek petnaestogodišnjakinju.

-Jel ti želiš na to takmičenje zbog Nanda?

-Da.

-Dobro, tetka je tu da te podrži ali, želim da znam sve. Znači kako se ponaša, kako radi, sve i dobro i loše.

-Znaćeš, hvala ti tetka.

Istog dana se prijavila za novu sezonu.

Moj brat, snaja ali i moja malenkost bili su u publici.

Nando i ja smo se pozdravili pre toga ali on nije video Nađu. Ostalo je da intuitivno odreaguje kad je bude čuo.

Iskreno, ja sam ih u glavi već videla kao bliske prijatelje i saradnike. A ja kad nešto rešim tako i bude.

Moja Nađolina je tada imala samo petnaest godina. Na toj prvoj audiciji izašla je na scenu sa nečim mnogo blažim, nežnijim, onako kako priliči njenim godinama, ali sa onom prelepom, čistom emocijom koja ti se uvuče pod kožu a da ni ne primetiš.

Nando je sedeo u svojoj crvenoj stolici, potpuno opušten. Nije znao apsolutno ništa. Nije znao ko je ona, čija je, niti je ikada pre čuo taj glas. Sedeo je tamo, ubeđen da je to samo još jedan običan radni dan i još jedan kandidat u nizu.

A zapravo, nije imao pojma da upravo sluša glas koji će mu obeležiti naredne godine života. Glas koji će mu postati i najveća inspiracija i najveća kazna i koji će ga proganjati dugih par godina nakon što se kasnije posvađaju. Ona je pustila glas. Nando se nije odmah naježio od muke, nego se nasmešio – onako kako se muzičari nasmeše kad čuju nešto što ima potencijal da postane čista magija.

I naravno, moja intuicija je radila 100 na sat. Dok sam stajala tamo sa bratom i snajom, gledala sam Nandovu stolicu i mislila se: Okreći se, majstore, okreći se i ne gubi vreme, jer upravo slušaš svoju budućnost.

Nando udara dugme, stolica se okreće, i on po prvi put vidi Nađu. Vidi moju petnaestogodišnju lepoticu.

(Nađa završava poslednji ton, stidljivo se osmehuje i spušta mikrofon. Publika aplaudira, a Nando se naslanja na ivicu svoje stolice, gleda je sa onim svojim profesionalnim, ali toplim osmehom.)

Nando: Ćao! Prvo, moram da ti kažem da imaš predivnu, neiskvarenu boju glasa. Otpevala si ovo toliko čisto i zrelo za svoje godine, a vidi se da si mlada. Kako se zoveš i odakle dolaziš?

Nađa: Ćao. Ja sam Nađa, imam petnaest godina i dolazim iz Beograda.

Nando: Petnaest godina? Čoveče… Pa ti si dete a pevaš sa takvom kontrolom. Znaš šta mi se najviše svidelo? Nisi pokušavala da glumiš neku veliku divu, nego si pustila da pesma teče sama od sebe. To je ozbiljan talenat, Nađa.

Valerija (Narator): Slušam ga iz bekstejdža kako prosipa te svoje mentorske fore i u sebi ga već opasno komentarišem. “Veliku divu?”, mislim se u sebi i kolutam očima toliko da sam se uplašila da će mi tako ostati. Daj bre, druže, pa pred tobom stoji buduća diva, samo što ti to još uvek ne dopire do te tvoje pametne glave!

Nando: Imaš u tom glasu nešto što te proganja kad se pesma završi. Neku finu, tihu magiju.

Valerija (Narator): Pa proganjaću vas ja oboje, i tebe i nju, ako sve ne bude išlo po mom planu! To vam je bar garantovano. Tek će da te proganja taj glas, lepi moj, videćeš ti šta je magija kad ti se useli u podsvest.

(Ostale sudije se ubacuju, hvale je, ali se vidi da je Nando najviše zagrizao. On se ponovo naginje napred, spaja ruke i gleda je pravo u oči.)

Nando: Vidi, Nađa… Ti si tek na početku. Pred tobom je ogroman put i tvoj glas tek treba da se razvija i brusi. Ja bih stvarno, ali stvarno voleo da radim sa tobom. Obećavam ti da te neću terati da pevaš ono što nisi ti, nego ćemo polako, korak po korak, da gradimo tvoj put. Šta kažeš? Jesi li spremna da dođeš u moj tim?

Valerija (Narator): A onda ide ona njegova čuvena laž, ona što će nas par godina kasnije i dovesti do sukoba. “Obećavam ti da te neću terati da pevaš ono što nisi ti.”

Što lažeš, Nando, lebe mekani? Pa nemaš ti taj autoritet, ljubavi moja, da ti meni krojiš kako će i šta moja Nađolina da peva. Ali dobro, neka te… Tu sam ja u pozadini da vam oboma pokažem kako se to zapravo radi i ko ovde vuče konce.

Moj brat i snaja pored mene već skaču od sreće, vrište, ljube se, a ja ih gledam i smeškam se onako za sebe. Pogledam ponovo u ekran, pravo u moju devojčicu koja sija na onoj sceni.

Hajde, Nađa, izaberi ga. Ispuni sebi tu želju, mala moja. Tetka veruje u tebe, a za Nanda ćemo lako… njega tek čeka moj rođendanski remont u liftu.

Nađa: Hvala svima na divnim rečima, stvarno mi mnogo znači… Ali ja biram Nanda!

(Studio eksplodira od aplauza, konfete padaju, Nando skače sa stolice sa ogromnim osmehom i širi ruke da pritrči i zagrli svog novog, najvrednijeg člana tima. Nema pojma da je upravo potpisao pakt sa đavolom… odnosno sa mnom.)

Valerija (Narator): I tako je moja mala zvanično ušla u njegov tim. Prva faza operacije uspešno završena.

Sledećih par godina su bile… pa, blago rečeno, vožnja na rolerkosteru. Nađa je učila, rasla, njen glas je polako dobijao onu opasnu, mračnu dubinu o kojoj je sanjala, a Nando je počeo da pokazuje ono svoje pravo lice – lice tvrdoglavog producenta koji misli da najbolje zna šta prolazi.

Dugujem vam još jedno objašnjenje: kako je tačno došlo do onog trenutka kada je ta velika saradnja pukla i kada su od “najboljeg tima” postali najgori neprijatelji? Hoćete da vam ispričam kako je izgledao njihov prvi ozbiljan sukob oko pesme, pre nego što su proveli godine ne razgovarajući?