Transfer bez povratka

12. Poljubac pred kamerama

*Utakmica na stadionu FK Imperijal*

⚽Nemanja⚽

Stigli smo na stadion, Valerija je u svom elementu – gazdarica kluba, a ja normalno u svom fudbaler. Na tribinama su svi uzbuđeni. A šta drugo reći kad je utakmica u pitanju, ne znaš gde ti je glava, posebno kad me Valerija gleda sa tribina.

Naravno, kao svaka prava gazdarica, ona nije bila samo navijač, njene oči nisu bile samo usmerene na ekipu, već i na mene.

I kao što je običaj – ja sam glavni. Šalu na stranu, ali srce mi je bilo puno. Svi su pričali o mojoj poslednjoj utakmici, ali jedina stvar na koju sam se fokusirao bila je Valerija. Kako sam mogao da igram kad znam da će mi prići posle i da će kao i uvek biti zabavna.

U međuvremenu, utakmica je trajala. Lopta je došla do mene a ja sam postigao odlučujući gol. Gol koji sam posvetio mom namćoru.

Pogledala me i nasmešila se.

Kad je sve bilo gotovo, video sam da je okružena novinarima i kamermanima. Prišao sam joj i nisam mogao da odolim.

💜Valerija💜

Kao što sam već rekla, nikad ne očekujem ništa normalno kad je Nemanja u pitanju. On i ja smo uvek imali ovu vrstu igre, bolje reći borbe između smeha, flerta i tih malih trenutaka koji ti greju srce pa se smeškaš.

Posle utakmice, svi su u ekstazi ali ja sam iskreno, imala samo jedno na umu.

Intervju.

Da, onaj intervju u kom svi moraju da čuju moje pametne odgovore, moja filozofska razmišljanja o klubu, timskom duhu, o svemu.

Što je najgore, morala sam da budem ozbiljna i profesionalna, a on je znao da ne mogu da ostanem ozbiljna pored njega.

Dok sam davala intervju, usne su mi bile zategnute, glava u punom fokusu.

Ali, Nemanja je bio tamo i gledao me. Mislim, nije mu ni trebalo više, znao je da me može zateći u svakom trenutku.

I iznenada, bez ikakvog upozorenja, bez nagoveštaja, poljubio me je. Kao da nije bilo nikoga osim nas dvoje.

U sred intervjua, pred kamerama. Pred celim svetom.

Iskreno? Nisam mogla da verujem. Svi su se utišali, kamere sve snimile. A ja? Ja sam se samo nasmešila potpuno nesvesno.

Zar je moguće da smo tako lako ušli u svoj svet? Pa da. Moguće je. Jer, ma šta se dešavalo u trenutku kad me poljubio, ja sam bila ta koja je znala da je sve to što je bilo u meni bilo tu od prvog trenutka.

-Da, da, možemo da pričamo o tom golu ali vidi ti nas dvoje – rekla sam smešeći se.

I svi su zaboravili na intervju. Tad nije bilo ništa drugo osim nas.

-To sam i hteo.

~Vladimir i njegov neplanirani komentar~

💜Valerija💜

Nema šanse da se nikad nisam smejala kad je Vladimir u pitanju. On je tata, sve zna i naravno, verovatno zna da je najgori trenutak savršen za najluđe komentare. Tako da, dok sam ja pokušavala da se saberem posle svega što se desilo sa Nemanjom i našim javnim trenutkom, sve je delovalo kao scena iz filma. Zamišljala sam kako da se vratim na intervju, da budem ozbiljna, samo da završim to.

I dok sam pokušavala da ponovo preuzmem kontrolu, Vladimir je iznenada prišao Nemanji, potapšao ga po ramenu i onako usput rekao: Nemanja, sjajan gol! Baš kao što sam i rekao, ti si pravi za moju ćerku. A sad kad budeš dobio dete, tek ćeš videti šta znači biti najbolji – svi su znali šta je on hteo da kaže ali nije mogao da izdrži, morao je da to podeli sa svima.

Ova situacija je nasmejala sve, čak sam se i ja nasmejala. Tek sad shvatam kako se svi osećaju kad ih neko blizak iznenadi komenatrom, ali tata je to uradio na najgori mogući način.

Dok se moj tata i dalje šalio sa mnom, Nemanja se suzdržavao da ne pukne od smeha, jer je Vladimir nastavljao.

Nemanja i ja smo znali:ovo je tek početak.