7. Vladimirova misija: unuk i cimer Nemanja
⚽Nemanja⚽
Veče.
Večeramo u miru.
Valerija i njena majka peru sudove, ja taman hoću da pobegnem u dnevnu sobu.
Ali ne.
Njen otac, tast svih tastova, Vladimir, naslanja se na sto i ozbiljno me gleda: Nemanja?
-Da gospodine?
-Ja bih voleo da uskoro ljuljam unuče.
Zaleteo mi se poslednji zalogaj u dušnik. Valerija se prevrnula od smeha. A on i dalje ozbiljan.
-Mislim, nije ti više dvadeset znaš. Ja bih da se to dete rodi dok mogu da ga učim fudbalu a ne da me voze na štakama do igrališta.
Gledam ga: Pa…mi još nismo…
-Nemanja, ne zanima me. Radi nešto po tom pitanju.
Sad gledam u Valeriju.
Ona mrtva hladna kaže: Čula sam da je zdrav doručak dobar za plodnost.
Znate šta? Ja sutra kupujem jednu kartu u jednom pravcu za Mars.
-Tata jel to tebi malo dosadno? – Valerija se okrenula ka svom ocu.
-Ne, ne stvarno. Ajde bre, šta čekate? Treba da stvorimo novu fudbalsku generaciju.
U tom trenutku sam shvatio: ovaj čovek neće stati dok ne dobije unuka. A kad se to desi, biće još gore.
* *
Kad pomisliš da si dotakao dno, uvek može gore. Vladimir, tast svih mojih noćnih mora, doneo je odluku.
-Od danas živiš u Valerijinoj sobi.
Kuc, kuc, ko je? Moj nervni slom.
Valerija prevrne očima: Tata, jel si ti normalan? A moj mir, moja privatnost?
On je samo pogleda: A gde su moji unuci?
Grobna tišina.
Sledeće što znam, pakovali su mi stvari i ponovo me smestili u njenu sobu, brže nego što sam uspeo da smislim izgovor.
~Prva noć u gazdaričinoj sobi- Nema izlaza~
Spavam ja fino, kad čujem neko tiho jecanje. Otvorim oči, vidim ženu koja sedi na ivici kreveta i briše suze. Ja naravno, poludim.
-Šta ti je sad?
Ona skoči kao da sam je ujeo.
-Mislila sam da spavaš!
-Mislio sam i ja ali izgleda da mi to nije dozvoljeno.
-Jel ti mene uopšte voliš?
Oprez! Oprez! Crveno svetlo!
Ako kažem da – sutra me vodi na predavanje. Ako kažem ne – mogu odmah da pišem oproštajno pismo.
Tako da ja uradim ono što najbolje znam.
-A što si se sad rasplakala?
Ona pogleda u pod: Ne znam, valjda sam umorna.
Ja samo uzdahnem i povučem je u krevet: Lezi i ćuti. Pravi se da spavaš i pusti mene da preživim do sutra.
Ona gunđa ali se sklupča pored mene. A ja ležim i razmišljam o tome kako sam od momka koji mrzi obaveze postao muž sa stalnim radnim vremenom.
Tuga i bol.
Ali bar su mi dali dobar jastuk.
Sviđa mi se , jedva čekam nastavak.
Hvala puno 🫶
Lepa priča. I dopadaju mi se imena. Nadam se da će biti nastavka, i mislim da ti je ovo i najlepša priča do sada, samo je kratka, i zato očekujem nastavak. Nastavi da pišeš. Imaš talenta za pisanje.
Hvala ti draga moja. 🫶Naravno da će biti nastavka. Ova priča ima 16 poglavlja. I da meni je Valerija omiljeno žensko ime.
Jedva čekam nastavak! Divna je priča. I meni je to lepo ime. Ja volim ime Milica. Mislim da ga imam u jednoj priči. Samo nastavi da pišeš. Imaš talenta. Znaš da ću uvek biti iskrena. Ako je nešto dobro, onda je dobro. A ova priča ti je najlepša do sada. Imaš moju podršku…
Priča je bila odlična, baš me je nasmejala. Volela bih još neku sličnu ovoj. Radujem se tvojim novim pričama. 🤗🥰
Hvala ti puno, drago mi je da ti se svidela 🫶
Evo, sada i ja da prokomentarišem završetak priče. Svidjaju mi se tvoje priče. Lako i brzo se čitaju, ima mnogo dijaloga, nema previše zlih likova, tragedije, nema ni patetike, barem ne u ovoj priči i u još jednoj što ću tek sada da pročitam. Nisam ni videla da si je napisala. I ove priče, koje ti pišeš, mladalačke su i lagane, i to ide uz tvoje godine, i dopada mi se što nema mnogo psovki i erotike. Mislim, volim ja i malo slobode u pisanju… I svaki pisac ima pravo da napiše priču kako želi. Ranije sam i čitala i volela erotske priče, ali posle nekog vremena mi je dosadilo. Ovo je nešto novo i pravo osveženje… Napisala si da će se radnja nove priče odvijati u Grčkoj. A ja obožavam Grčku. Da vidim kako ćeš je ti opisati i kakva će ti biti nova priča. Za sada sam zadovoljna. Ali, znaj da uvek imaš moju podršku. Ti si divna i kao osoba… A i slatko pišeš. I volim priče sa srećnim završetkom. A ova priča je takva. A vidim i ona druga koju ću sada da čitam…