Transfer bez povratka

13. Poljubac koji pokreće sve

⚽Nemanja⚽

Ležim u krevetu, a Valerija me gleda. Moja zagonetka koju još uvek nisam uspeo da rešim. Konačno, prekida tišinu.

-Nemanja, znaš, tata mi je stalno govorio da bi voleo da dobijem…- počela je da govori, a ja pokušavam da shvatim šta želi da kaže.

Znam o čemu se radi, samo čekam da počne da priča na način na koji stvarno misli.

-Šta želiš da mi kažeš? – pitam je, ali istovremeno mi nešto govori da nešto nije u redu.

Valerija koja je obično tako pametna sad deluje nekako ranjivo.

-Hoću da kažem… možda bi bilo dobro… da stvarno ispunimo tatinu želju. Znaš na šta mislim zar ne? – kaže mi kroz šapat.

I onda shvatim, ona hoće da priča o tome da postanemo roditelji. I dok ja još uvek nisam siguran šta da mislim o tome nešto se u meni budi. Šta ako samo želim da izbegnem nešto što ne mogu da ispunim? I šta ako to promeni sve između nas?

Pogledam je pravo u oči. Znam da želim da budem sa njom, ali nisam siguran da li sam spreman za ovo. Nije da nije lepo, ali kad pomislim ne njenog oca, sve ovo ima još veću težinu.

-Valerija, ovo je veliki korak, mislim prebrzo je možda. Da li si sigurna da želiš to? – pitam je, pokušavajući da ne zvučim neodlučno.

Bilo mi je jasno da nisam samo fizički u ovoj priči.

💜Valerija💜

Ležim pored Nemanje, gledam u plafon a srce mi lupa kao ludo.

Šta ako je sve ovo prava stvar? Šta ako je tata u pravu? Da li je sad pravo vreme?

Tata mi stalno priča o tome kako bi voleo da postanem majka, kako bi želeo da nas vidi sa detetom, ali…nemam pojma da li sam spremna za to.

Nemanja je tu i to mi je najvažnije. Ali, da li ćemo moći da se nosimo sa tim odgovornostima i obavezama koje dolaze sa tim? Da li je to ono što želim?

-Nemanja… mislim da bi bilo dobro da razmislimo o tome. Znam da tata želi unuka i možda nije loša ideja da krenemo tim putem – kažem a srce mi poskoči.

Pokušavam da ne pokažem koliko sam nervozna, ali znajući njega, on zna da nisam baš sigurna. I znam da ovo može sve da promeni, sve što je bilo lagano i bezbrižno u našem životu. Ali isto tako, možda bi to trebalo da bude sledeći korak. Možda ćemo moći da balansiramo ljubav, karijeru, sve to zajedno.

-Znam da to tata želi i možda bi bilo lepo da mu ispunim želju – tiho kažem čekajući Nemanjin odgovor.

Pokušavam da ne mislim na sve što će to doneti ali srce mi svejedno zna šta osećam.

⚽Nemanja⚽

Sedeći tu u tišini, nešto se menja između nas. Ponovo je gledam a i ona posmatra mene. Nemoguće je da ne primetim taj intenzitet u njenim očima. Iako pokušavam da se opustim, znam da sve postaje ozbiljnije nego što sam očekivao. To što ona govori, što se dešava, čini da osećam kako je ovaj trenutak nešto više od razgovora. I onda shvatim. Zamišljam kako bi bilo da je zgrabim za ruke i poljubim, da joj kažem koliko mi znači, da joj pokažem da želim ovo i više od toga.

Ali kako će reagovati? Hoće li ona to želeti?

Bez da razmišljam previše, jednostavno se spustim prema njenim usnama, pažljivo jer ne znam da li je to ono što ona želi. Ali, da budem iskren, ne mogu više da čekam. Osećam da ne želim ništa drugo nego da je poljubim.

I tako, polako, njene usne se spajaju sa mojima. Osetim kako sve nestaje oko nas. Osećam samo nju i miris njene kose i sve što sam pokušavao da sakrijem nestaje. I naravno, onda shvatim da je ona zapravo ta koja je prva poljubila mene. Srce mi preskoči, a sve ostalo nestaje.

💜Valerija💜

Osećam njegov intenzivan, ozbiljan pogled. Moj stomak je kao najslabiji instrument, titra svakim njegovim pogledom, a srce mi ubrzano lupa. I nisam sigurna šta da radim. On se približava i sve što želim je da osetim njegov dodir, da ga poljubim.

Možda sam imala mnogo vremena da se pripremim za sve ovo, ali nisam bila sigurna kako da se ponašam.

Zamišljala sam sve ovo mnogo puta, ali sad je tu. I ne verujem, on čeka na mene da načinim prvi korak. Osećam sve te varnice i znam da me on zapravo izaziva da nešto uradim.

Zato, ne čekajući više ni tren, lagano mu prilazim i spojim usne sa njegovim. Znao je to. Osećam to u njegovim rukama koje me sve više privlače sebi.

Ovo je bio prvi poljubac u našoj spavaćoj sobi ali sigurno neće biti poslednji.

⚽Nemanja⚽

Nisam siguran kako se sve ovo dogodilo. Nikad nisam mislio da će se ovo desiti. Ipak, sve je bilo tako prirodno. Osećao sam se kao da je to nešto što je trebalo da se dogodi. Ništa nije bilo forsirano, sve je bilo kao što treba. Možda je trebalo više vremena da se pripremim ali nisam mogao da prestanem da želim da budem s njom, na ovaj način.

Ležim sada, u tišini, slušajući njen miran dah. Osećam je blizu sebe, sve te stvari koje su bile komplikovane pre sad su nestale. Sve je jednostavno. Nisam siguran šta dolazi sledeće ali kad je pored mene, to je sve što mi treba. Osećam njenu kožu, njenu toplinu. To je ono što želim da zadržim, ovu tišinu, ovaj trenutak, sve što osećam sada. Iako nisam želeo da priznam, sad je sve jasno. Ona je ta. Bez obzira na sve što se dešavalo, ona je moja. I to je sve što mi treba.

💜Valerija💜

Osećam mir. Kad je pored mene sve ima smisla. Zamišljala sam ovo mnogo puta, ali ništa nije bilo kao sada. Osećam njegov dah na svom vratu, čujem kako opušteno i mirno diše, kao da je sve na svom mestu. Misli su mi bile pomešane ali sad mi je sve jasno.

Ne znam zašto, ali samo sa njim mogu da se opustim. Ništa nije bilo kako sam zamišljala ali možda mi je baš to trebalo.

Zamišljala sam komplikacije, ali više nije bilo mesta za strah. Osećam njegove ruke na mojima, njegove nežne usne. I, iskreno, samo želim da spavam, da zaronim u ovaj trenutak i da ga zadržim. Osećam se sigurno, kao da je sve na svom mestu. Sve brige su nestale. Samo postojimo mi, sada, u ovom trenutku. I to je ono što je najvažnije.