Transfer bez povratka

16. Gde ja stadoh, ti produži

~ 15. Godina kasnije~

💜Valerija💜

Danas je dan koji ću pamtiti zauvek.

Viktor je napunio 16 i prešao u prvi tim.

Nije mi bilo lako da to prihvatim ali sam ponosna. Ceo život je okrenut ka fudbalu a sad je i zvanično postao deo prvog tima, shvatila sam da je to samo početak njegove priče.

Nemanja je s druge strane, bio pomalo melanholičan. Svestan je da mu se karijera bliži kraju. Posmatram ga, sprema se za poslednju utakmicu, dok je obuvao kopačke nisam mogla da ne primetim taj izraz na njegovom licu: mešavinu ponosa i tuge što sve prolazi.

Ali s druge strane, znao je da njegov sin sada ulazi u sve ono za šta je on godinama živeo.

Na utakmici, kad je Nemanja krenuo prema klupi, jer je izlazio iz igre, nisam mogla da zadržim suze. I dok je Nemanja izlazio, Viktor je ulazio u igru. Tad je postalo jasno: Nemanja je završio svoju karijeru, a Viktor bio na početku svoje.

Pogledala sam obojicu kad su se zagrlili, srce mi je bilo puno.

Nije to bio samo trenutak na terenu. Bio je to trenutak za pamćenje.

⚽Nemanja⚽

Kad je došao trenutak da napustim teren, nešto u meni se promenilo. Bilo je to kao da sve dolazi do kraja. Oduvek sam voleo fudbal, ali sad na svojoj poslednjoj utakmici, znao sam da ću izaći iz igre i predati štafetu svom sinu.

Kad sam čuo svoje ime, kad su me zamenili, nisam primetio da su sve oči uprte u mene. Ovaj put nije bilo velikih aplauza samo tišina i očekivanje već poznatog, posebnog trenutka. 

I kad sam prišao klupi, pogledao sam u Valeriju i Viktora a Viktor je bio spreman da uđe. Srce mi je bilo puno ali mi je bilo i teško jer sam znao da se nešto završava. Kad sam izašao, a moj sin bio spreman da uđe, nasmešio sam se i zagrlio ga. Čuo sam gromoglasan aplauz kad je Viktor ušao u igru.

Dok je Viktor igrao, osećao sam da, iako se moj put završio, njegov tek počinje. Shvatio sam da se prošlost završava ali da je budućnost već tu.

💜Valerija💜

Završili smo. Prošli smo kroz toliki broj iskustava i uspomena ali ovo je stvarno bila poslednja faza: poslednji korak u našoj neverovatnoj priči.

Možda bih trebala da pišem o tome kako postaje lakše, ali to nije bila istina. 

Uvek sam mislila, da kad dođe kraj sve će biti u redu, ali kad pogledam svog sina u prvom timu, znam da je to ono čemu je stremio, da je prošao kroz sve izazove koje je izabrao sam – nije bilo lako.

Ni dan-danas ne znam kako se nosim sa tim.

Nemanja i ja smo postali ono najlepše u životu: partneri, roditelji ali i svedoci snova koji se ostvaruju.

Gledajući Viktora na terenu, nisam mogla da verujem da je on – onaj mali dečko koji je trčao za loptom čim je prohodao, sad bio na vrhuncu svoje karijere.

A Nemanja – on je sad bio ponosni tata, gledao je svog sina, kao što je ovaj gledao njega dok je bio dete.

Ali nijednu žrtvu, nijednu borbu ili noć bez sna – ne bih menjala za sve ovo. Zajedno ćemo proći kroz sve kao i do sad.

I što kaže Nemanja: Budućnost i sadašnjost su sad a mi imamo svoje mesto u njoj.

⚽Nemanja⚽

Kad smo stigli do kraja, nisam bio siguran da je stvarno kraj. Uvek sam verovao da će doći trenutak kad će se sve promeniti, ali nisam znao da će biti ovako emotivno. Kad sam bio na terenu poslednji put, nije bilo vremena da osetim da je kraj. Znao sam da je Viktor onaj koji sad preuzima moj put.

Biti tata znači više nego što sam mogao da zamislim.

Kad je Viktor ušao umesto mene, bio sam ponosan ali i tužan jer je moja karijera bila završena.

Ali, iskren da budem, to nije kraj. Moje misije, nade, sve je sad u njegovim rukama. On je nosilac svih onih stvari koje sam voleo, svih trenutaka kroz koje sam prošao sad su se preneli na njega.

I onda sam shvatio:to je život. Ciklus.

Ponosan sam na to što je Viktor našao svoj put kao što sam ja,a i što sada, sve te uspomene i borbe mogu podeliti sa Valerijom, koju volim najviše na svetu.

Svi mi imamo svoj kraj, ali on je zapravo samo početak nečeg novog.