Na času smo hemije poslednji put, veseli i razdragani, niko nije ljut. Pričamo o snovima i željama našim. Znam da nema razloga ičeg da se plašim. Ali čudan osećaj opet mi se javlja, I kamen na srce moje meko stavlja. Neću da se završi u sebi duboko, Zato jedan biser krasi moje oko. […]
Nisam ja od onih što se bojeda na vrtešku života sednu,pa minute brojedo sledećeg kruga —i tako u krug.Ja sam od onih što na zemlji stoje. Gledam zajapurena, oznojena lica,i zamišljam kako jato pticasleće, pa na moj znak poleće ka njima.Kida im kukavički zvuk sa jezikai žvaće,pretvara ga u nemi cvrkutšto se daleko čuje —sve
Отац ми је био реч, мати ми је била љубав, а ја сам се родио негде између две молитве, Ана. Са усана, као малтер са старих зидова, круне се речи и више не знам јесам ли човек или кућа што се руши. Више нисам песник, ни љубавник, ни сенка, ни дете што гледа
Boogie Street 4 “Vlati trave još uvek rastu uspravno.” Verujem im kad to kažu. Za one koji ipak sumnjaju, Za one iz poslednjih redova u prašnjavom bioskopu stvarnosti, Dokaz za to je što se i bez tvojih ruku svet ipak (po)kreće. Sedmica mi odavno ne meša četvrtke i srede, dane koji se dese Nedeljom. Puno
Nakon bezbroj razočarenja i prolivenih suza, obećala je sebi da više nijednom muškarcu neće dozvoliti da joj se toliko približi i po ko zna koji put slomi njeno srce, ali… Možemo li uvek ispuniti baš svako obećanje? Možemo li sa sigurnošću reći da se nikada više nećemo zaljubiti? Izgleda da ne. Mila
“Ljubav je velika zabluda, a obećanja izgovorena bez namere da se i ispune, su samo obećanja ostavljena negde u vazduhu ili zaboravljena.” Zar muškarci zaista ne razmišljaju o težini svojih reči i njihovim posledicama pre nego što ih izgovore? O tome je razmišljala i ona
Kao mastilo i krv 27. decembar 1994. Telo još uvek nije pronađeno, a porodično imanje na Košutnjaku je preko noći postalo mesto zločina. Kuću sada ispunjava miris krvi, a njena unutrašnjost odaje tragove borbe. Sara je bila dobra žena. Nije zaslužila takvu smrt.Moj brat Marko – Sarin muž je bio jedini osumnjičen, ali je zbog
Danas pišem slobodnim stihom Danas ne pišem rime Može mi se Nakon godina reda I brojanja katrena Katrena koji su nastojali smisleni biti I pritom se dali otkriti u samom naslovu pjesme Nakon Parnih i ukrštenih A bome ponekad i obgrljenih rima Nakon točki i zareza Velikih početnih slova Nakon borbe sa sobom I silnim
Bio si mašta Najljepši dio odrastanja Prelazak iz rane bezbrižne mladosti U godine odraslosti i odgovornosti Stanovao si u strofi Maje Perfiljeve Bio si drhtaj u Gabijevom glasu Žal u Proljeću Ksenije Erker Emocija Đurđice iz Novih Fosila Bio si gimnazijsko nadanje U Desankinom stihu U mom prvom stihu U onom u kojem sam te
Vetrovite obale mame razdragane ptice. Vedro nebo i sjajno sunce otkrivaju nepregledne pustinje. Vreme kao svako zrno peska, nevažno i malo, prolazi kroz rascvetale prolećne grane. Zabranjene reke i udaljene prašume zgrabile su jedan delić svemira i otišle u nepoznato. Sve po malo tone i vraća se u vazduh. Sve po malo
05.11.2013. Samo jedan tvoj dodir je dovoljan da mi se izmakne tlo pod nogama.Kada si me zagrlio, vreme je stalo.Ne sećam se kada sam se poslednji put ovako osećala.Hoću da plačem jer ne bih smela da te imam.Da li je ovo samo trenutno ja ne znam, ali znam da je itekako istinito.Ja drhtim zbog tebe
ŽENA Jesi li samo mrva, zvjezdani trag? Vrludava svjetlost što se noću ljeska? A kad dođe jutro i noć pokupi svoj sag Nisi zvijezda koju pamte plavetnila nebeska. Nastala si od muškarčeva rebra, Da budeš jednaka, a srcem voljena, Da sjajiš više od zlata, bljeska i srebra, Zato si, ženo, stvorena! Rođena
