Храброст у једној речи   Храброст. Реч која звучи као ударац звона у празној цркви. Јасна, а недокучива. Велика, а невидљива. Толико пута изговорена, а тако ретко заиста схваћена. Тог јутра стајала је исписана кредом на табли, крупним словима, као изазов: ХРАБРОСТ Два школска часа. Деведесет минута да се објасни оно што понекад ни читав

Kapija koja pamti čoveka   Postoje snovi koji se zaborave čim se čovek probudi. A postoje i oni drugi — retki, tihi, ali duboki — koji ostanu u duši kao trag na vodi. Oni ne dolaze da zabave čoveka, već da ga podsete na nešto što je odavno znao, a usput zaboravio.   Te noći,

Kada čovek progleda   Čovek često živi pored sopstvenog života, kao putnik koji sedi kraj prozora, a ne primećuje pejzaže koji prolaze. Naviknemo se na ljude, na njihove glasove, na njihove tišine, na prisustvo koje uzimamo zdravo za gotovo. Tek kada se nešto izgubi, kada se prostor ispuni prazninom, shvatimo da smo imali više nego

Половина која припада Небу Говори се да човек кроз живот хода са две торбе: једна је пуна онога што јестекао, а друга онога што је дао. Прву носи у руци, другу у срцу. Али тек накрају пута сазнаје која је тежа.као да је то истина која се подразумева: „Није знање — знање знати, већ је

Љубав без упутства У малом граду, где су људи живели једноставно и без много филозофије, живео је  Лука. Није био ни посебан ни необичан — осим по једној ствари: хтео је да разуме љубав као да је формула. Желео је упутство. Правило. Меру. Нешто што може да стане у реченицу. И зато је кренуо да

Човек који сваког јутра побеђује  Постоји један час који нико не види и нико не слави.Час када човек нестане. Ноћ спусти своју тамну завесу, угаси мисли као свеће на прозору, и оно што називамо „ја“ тихо се повуче у безобличност. Нема имена, нема брига, нема успомена. Само тиха, дубока празнина. Ипак, у том мраку, негде

Сутра које нас краде Постоји једна тиха сила која нам свима стоји на путу.Не видимо је, не чујемо је, али је осећамо у сваком тренутку када кажемо: „Урадићу сутра.“ Сутра — та једноставна реч — постала је највећи лопов нашег живота.Краде нам храброст, краде нам време, краде нам шансе.Краде нам људе које волимо, јер им

Витез од Туђине Кад сам пошао млад и јак,у коферу снови, у џепу прах,рекох себи: “Ово је час,идуће године све је за нас!” Ал’ туђина има своја правила,сваког младог витеза на темељ свалила.Први дан? Нико ме не пита: “Како си?”Само вичу: “Ради, брже, док се не умориш!” Упорно сам ја копао темеље,док други копали дубље

Орање небеских њива Родитељи су отишли, како је говорио Ђорђе Балашевић – да ору небеске њиве.Прошло је више од годину дана, а ја из неког разлога нисам имао снаге да уђем у родитељску кућу. Долазио сам до капије више пута, стајао, гледао у двориште… и увек налазио изговор да се вратим. Нисам био спреман да

Мирис који време није однело У сваком човеку постоји једна прича коју није испричао до краја.Једна љубав која није добила прилику да постане живот, па је зато постала сећање.Моја је имала лице Девојке из Града У младости је веровао да људи могу да чекају.Да љубав може да стоји негде са стране, као капут окачен о

Banka života Svaki dan, u zoru …otvara se tiha banka.86.400 sekundi –poklon … bez kamata … bez potvrde o dugu. Možeš ih protraćiti …ili uložiti –u ljubav … smeh … tišinu … ili delo. Ne može se sačuvati. Ne može se pozajmiti.Samo danas. Samo sad. Samo jednom. Bogatstvo nije u zlatu …već u pogledu …u reči

Човек који је Одбио да Лежи Кажу да је живот најбољи тренер — не зато што нас учи нежно, већ зато што нас нокаутира кад год заборавимо колико смо јаки. И баш као у рингу, није важно колико пута паднеш, већ шта урадиш у секунди кад ти се лице залепи за под, а у ушима