Jesu li to kola? Ili je ivica drvenog stola U savršenoj proporciji sa knjigama koje drži Ne! To je sunce, večna vatra koja bez mere prži A možda, možda je oko višeg bića? Da, mora biti! Sipaj nam čašu psihoaktivnog pića Ne, dragi moji, to je samo jedan čovek Pomalo prek Ali zato veran sebi […]
Музика, књиге, људи Крстарење по дану Јурење у нечијем стану Разговори постају сулуди И ти ме жртвујеш Слободи Само да би видео Истину коначну Смејем се таквој правди И убијам ту дедукцију формалну Само да бих искаазао своју вољу аморалну Али, тишина, мрак и самоћа Некако са пролећа Означавају повратак у мрачна столећа Призивају нова
Vatra i ništa Sudbina nam je svima ista To govori zagađena voda čista Vrata modernog proročišta Zapovedaju: sebe se odrekni Svi tvoji zakoni Jesu samo pepeo i demoni U uglu kutijica Neka nova školica U njoj strahovi A njih voze popovi Klekni našoj zakletvi I kreni ka stazi slavi Ubij drukčije Bubašvabe koje prate mitske
Молим вас дозволите ми да се представим. Ја сам човек…ту песму већ знате. Знате да сам био на доручку код Канта, и да сам га молио да буде јаснији. Онда знате и ко сам ја. Велики људи су писали о мени, сада је дошло врееме да ја пишем о несразмерностима егзистирсјућег, то јест, да причам
Svako ga ima, zar ne? Svako misli, i misli da misli. Čak je i smišljena defincija misljenja. Ali mišljenje je opasna aktivnost, opasno je misliti, biti mislilac, a svako od nas misli, svako je u opasnosti da sklizne pod misli i da pronađe…. Stvarnost?Boga? Istinu? ne Da pronađe ništa, jer dok mislimo imamo šta, van
Ja sam ništa A osećam sve Svuda i uvek Slike se iskrivljuju od suza unutrašnjeg bola Vatre koja sve sagoreva Unutarnjeg crnog sunca koje zamrači prostor I pretvara sve boje u ništavilo Ostavljajući strah i zbunjenost u stvarnosti
Hteo bih da sam najveća monadaI da kroz mene sija pravdaAli ja sam samo crvKoji isisava ljudskosti krvImam sve papireZnam vaše prezireMoja su hiljadu imenaPočela je noćna smenaSamo jedan šrafPotreban mi je mali gafI biću zamenjenI u očima svetog osđen
Iako će početak zvučati romantično I bez obzira što će i ta tragična pesma doći konačno Moramo ispevati nešto vrlo fobično Sa naslovom užasno A to je naš pad Beše to ovako Čovek je mlad Gleda u fenomene dugačko I pronalazi svoje umeće životinjsko Sa Prirodom da bude u skladu višestruko Sve u njoj traži
Noć je, udaraju stare eksplozije zvuka Koje znače novi raspad struka Paklena je to buka Mala šetnja, dugačka linija bespuća Velika molitva goruća Razgovor, dva glasa, jedna duša Ali neki drugi ludak ih sluša! Liči na ispovest Ali zapravo je zapovest Spreči me, spasi me! Uništi mi ove drame Zaleči mi sve traume Ali, jasno,
Proglašavam Totalni Rat Svetom, Bogu i Ljubavi.To trojstvo nazivam sakralizam. Njihovu vladavinu nazivam apsolutnim terorizmom, bespoštednim i neprekidnim masakrom protivŽivota, a njihovo carstvo zovem Režim Groba. Zahvaljujući lažima kojima se koriste, uz pomoć obmana i manipulacija, poklanjanja smisla i oprosta, osećaja pripadanja i iluzija, a ponekad čak i halucinacija, kako i zašto živeti. Oni su
Ponovo dolazeKroz mene prolazeI kao krvavo sunce u mene zalazeKao u horu izjavljuju optuživačke iskazeŽiva vatra njihovih ŕeči trujeA ovde je zabranjeno da se psujeTo je zvezda koja se ne potkupljujeI sa svojim zracima čistu mržnju emituje
Moje odsustvo me pogađa Jer moj um opet nešto nagađaDa se nešto strašno događaČelik opet prolazi kroz moja leđaNovi gubitak sebe je siguranA stari ja je ponovo tu, tužanJer je izgubio epitet dostojanI moje srce opet sanja izgubljeno vremeJer su se otopile sve one lepe kremeNiko u mojoj unutrašnjoj drami nije moralanProtagonista je izgubljenPrinc za
