Zima je te godine stigla ranije nego inače. Skoro da se dotakla sa krajem prethodne. Sneg je ležao preko seoskih krovova, težak i tvrd, pa su dimnjaci jedva disali. Ljudi su govorili manje i tiše, kao da su se plašili da im se i same reči ne zalede u vazduhu. Prvi ga je […]
Nakon što je selektovana za neobjavljenu zbirku ‘Vrane dolaze’, priča ‘Radoznalost je ubila mačku… ili možda nije’ premijerno je objavljena u okviru moje prve zbirke ‘Carstvo reči’. ~*~ Od: Ivana.Todor Kome: Ana.Mitar Naslov: Pozdrav Datum: 25 02 2011 u 10:03 Draga Ana, Nadam se da proveravaš mejlove i da ćeš ovo pročitati, pre nego što
Pripovetka “Slikar” je objavljena u zbirci priča Marsonic 28. 1. poglavlje U svakom čoveku tinja umetnik sposoban da dotakne dušu rečima, glasom, pokretom ili potezom kista, ali samo retki poseduju onaj iskonski, božanski dar da je prisvoje, da je zarobe u umetničkom delu. Zato nam se ponekad čini da nas oči s portreta prate gde god
Priču sam napisala za konkurs jedne izdavačke kuće koji je imao vrlo specifične uslove. Uz ograničenje broja karaktera, dobili smo 50 nepovezanih rečenica koje smo morali nepromenjene da implementiramo u svoju priču, a da sama priča pritom mora biti zaokružen tekst sa narativnim tokom, tj. da ima visoko književni kvalitet.
1. poglavlje Letnji dan u arheološkom parku Sirmijum. Gužva, vašarska atmosfera, radosna cika dece, statisti u rimskim unuformama, ljudi obučeni u svakodnevne rimske nošnje. Kos-plej u punom sjaju. Festival rimskog nasleđa. Svetlana, posetitljka u kasnijim četrdesetim stajala je malo sa strane, tražeći hlad. Bila je u laganoj letnjoj tunici, crvenoj, i berlom šorcu, i
Algoritam Časlav Gospodarski 1. poglavlje Poglavlje prvo Povratak Tog prelepog prolećnog jutra voz se lagano zaustavio na staroj železničkoj stanici, jednoj od najstarijih stanica na ovom delu kontinenta. Stubovi i lukovi koji su bili oličenje moderne arhitekture pre nekoliko stotina godina i dalje su ponosno krasili ovu građevinu. Pločnik koji je nekad bio žuto-crven, sada
1. poglavlje Kao što je rekao Lao Tzu: “Poznavati druge je intelegencija; poznavati sebe je prava mudrost.” Pomalo hvalisavo onda tebi čitaoče moram poručiti da sam ja natprosječne inteligencije. Sav svoj život ispuni čitanjem: knjiga, pismenih sastava na razne teme koje moja oštroumnost stvori, stripova, prikrivenih filmskih poruka, pisama i poruka i na kraju, možda
Višnja je poznata po tome da u čoveku pročita više nego što bi on želeo da otkrije.U usponu svoje karijere, kao klinički psiholog i policijski konsultant, prepoznaje ono što drugi ne vide – skrivene emocije, potisnute strahove i laži koje zvuče istinito.Višnja čita ljude, ali nikome ne dopušta da pročita nju. Vuk, forenzički lingvista, zna
Sinoć mi je um obuzelo polupijano stanje koje me prosto natjeralo da nezgrapno sjedim izmedju ivice šanka i ruba svjesnosti. Svirala je neka nenametljiva balada, ni po čemu posebna osim po tome da je označavala kraj još jedne epizode na meni omiljenom mjestu. Svi su oblačili svoje debele, vunene kapute i kretali lagano prema izlazu,
Hladno je, zašto je tako hladno? Ne mogu otvoriti oči, nemam snage u rukama, a ni u nogama. Zvuk, mogu čuti zvuk prirode, negde sam napolju, mogu čuti ptice kako pevaju, lagani šum vetra, psi koji laju…ali zašto je tako hladno? Ponovo sam pokušao otvoriti oči, ovaj put sam uspeo. Mogao sam čuti neki čudan
Martin se uvek plašio mraka, to je jedan strah koji je ostao uz njega još od detinjstva, nije mogao zamisliti noć bez upaljenog televizora da mu pravi društvo ili bi samo ostavio svetlo u sobi i tako zaspao. Martin sada ima 62 godine, živi u burnom gradu u zgradi sobe broj 217. Njegova deca koja
Prolog Kiša je padala dok su njih dvoje sedeli u tišini. Viktor je pušio i nervozno posmatrao kako kiša od zemlje pravi blato. Julija je tužna i besna sedela na krevetu. Viktor je rešio da prekine tišinu: I zašto si me pozvala?Znam da nemaš nikakvih problema i da ti ne treba moja pomoć. On je
