20.05.2014 Neko tek tako ušeta u tvoj životi promeni sve.A onda isto tako iz njega nestane kao da ga nikad nije ni bilo. I tebi ostanu pitanja.I slomljeno srce.Godinu dana sam gledala u tvoju slikua onda je u trenu sve nestalo.Neću više sebe da mučim.Idi i budi srećan.Ja nastavljam dalje sa svojim životom.Ali ću večno
12.04.2014 Ti mene nisi razumeo, a ja sam htela večno da te držim.I htela sam da zajedno hodamo po recidok nam se zagrljene senke preplićuna odsjaju meseca.Ali ništa od toga nije bilo,niti će biti.Ja nisam kao drugi,u meni trenutak traje večno.I svi ti trenuci su ostali tamo u tvojim rukama i u tvojoj kosi.I ja
01.04.2014 Reči uopšte nisu potrebne da se nešto kaže.Mi smo bez reči sve rekli.Čak i više od toga.Ono što nismo rekli to je – kako dalje?Kako dalje u dane koji slede?Za jednu noć nečega što je trebala da bude ljubav,ispričali smo priču koja će u meni živeti večnojer ja pamtim trenutke.Ispričali smo priču rukama i
29.03.2014. Zbog tebe počinjem budna da sanjam i retko kada sam prisutna.Ako se nekad zagledaš u zvezdevidećeš moja krila.Preletela su daljine i otišle čak do meseca.Nada je tu i još uvek se ne gasi.Pa nisi na kraju sveta, ali kao da jesi.Noću se dan produžava i tama mi stvara nemirda te nikada više videti neću.Kako
Kada je trebao da bude dan bila je noć. I svet je bio malen kao zrno peska. Kada je trebalo da živim ja sam tražila tebe. U svakoj ulici, u svakoj kišnoj noći. Kada je trebao da bude maj, bio je novembar i sve moje suze, odnele su kiše. Možda je i
Da li želiš da odem od tebe? Samo reci i neće me više biti. Prestaću da plačem kada sunce se ugasi i kada se kiša pretvori u dugu. Želiš li da ne budem više tu? Ja to ne mogu. Previše je reči ostalo nedorečeno i previše suza ostalo neisplakano. Jer naša ljubav je
08.03.2014. I opet mi ušetaš u snove nepozvan.I opet zbog tebe stavljam crveni karmin,a znam da neću videti tvoje usne.I opet me misli odnesu negde van vremena,u nepovratni kovitlac tvog mirisai svega što si ti.Ja tebe ne volim,a opet te smatram za nešto božansko,za nešto vredno.I opet mi se izvači tlo pod nogama, jer uskoro
Pale senke postradalih, niču na davno usnulim njivama. Još jedan boj krvlju natopljen, gori u bezdan i večni plamen postojanja. Još jednom će na toj zemlji zaspalih patuljaka nići novi svet današnjice, a njihova će deca hladnim suzama, zalivati krvave ulice. Boj kakvog ne vide život, smrću i kricima će opisati, kada budu
Tražim…jedan čaroban dan u kome je lepo živeti. Tražim…jedan beli oblak koji će mi reći kako je svet magičan. Tražim…jednu dugu koja će mi pokazati put u raj. Tražim…jedan maleni cvet koji je ostao zgažen u travi koja buja u ovo proleće. Tražim…jedan osmeh koji će mi trebati svakog sunčanog jutra kada se budim. Tražim…jednu
23.02.2014. Kada bih mogla da na jedan trenutak zamrznem vremei taj trenutak pretvorim u večnost.Kada bih mogla da, sekund pre nego što si me poljubio,pretvorim u filmsku traku, pa pauziram,vraćam unazad i premotavam…Ali onda bih videla sve i ne bih mogla da sanjam.Ako podelim vreme na delove,hoću li onda uspeti da se bolje zagledam u
Hiljadu bih reči mogla da ti napišem. I još hiljadu misli za tebe imam koje čekam da ti kažem, a da ih razumeš. Ali jedno znam. Ne postoji daljina do koje ti ne možeš doći. Ne postoji želja koja se za tebe neće ostvariti. Ja od tebe učim. Ja u tebe bezrezervno verujem. Ja za
23.02.2014. Ja ne znam šta si ti meni bio.Da li dašak vetra ili kap kiše.Znam samo da te nikada zaboraviti neću.Vidim te u obrisima neba i krilima ptica.Vidim te u snovima, dolaziš i odlaziš, a dani letei šire se kao morske obale.Čekaću te da se vratiš, čekaću prolećeda te još jednom zagrlim.Budi sve ono što
