07.02.2014. Nema više nijedne ptice,niti jedne reči,ostale su nedorečeneu obrisima vremena. Ili kroz maglu odleteletamo gde ih više nema.Ja se plašim da te pogledam u oči. Plašim se odletećeškao te ptice.I nikada te viševideti neću. Još jednom je sunce posiveloi tamne, guste graneostavile trag.I tvoja senka još uvek stoji tamo.Na brodu pored reke,pod zvezdanim nebomi […]
Kroz maglovite noći puste i tmurne, ja sanjam tvoj lik. Senke mi stvaraju ledeni vetrovi, a tugu bele pahulje koje brišu sve tvoje tragove. Magla upija svaki delić moga bića, guta ga i proždire, nestaje. Labudovi pognute glave sanjaju u sumrak, i treptajima priželjkuju novi dan. A ja želim da taj
08.01.2014. Ipak mislim da te nisam dovoljno ljubila.Mogla bih to da radim večno, bez prestanka.Mogla bih večno da gledam te tvoje prelepe tajanstvene oči.I da ćutim.I da gledam u nebo i u Savu.Pamtila bih svaki trenutak jer znam da će proći.A ti samo ideš i nikako da se zaustaviš.Bojim se odletećeš negde skriven, gde te
19.11.2013. Svake noći ovog novembra sklopiću oči i videću tvoje usne.I sve što si mi dao, pamtiću.Ja ne želim da zaboravim ni jednu reč, nijedan dodir, pogled i uzdah.Sve je bilo tako savršeno.A ti si bio lep ispod zvezda.Ne želim da budeš uspomena.Sve sam to zamišljala u svojoj glavi i sanjala.Da te osetim, da te
Ispod istog neba smo ti i jarazdvaja nas reka, a možda i dve.Hodamo lagano niz putanju suncaspajaju nas duše isto kao pre. Pravimo se važni u koraku svakom,kao da je strašno voleti ovako,durimo se ljuti, i nebo nas spajati i ja smo isti, u koraku lakom. Došli smo do kraja,sada natrag nema,mi smo bića zvezdami
Sakrij jedan pedalj sna u džepu i sačuvaj ga za loše dane. Jer loši dani će sigurno doći. A kada budeš imao taj pedalj moći ćeš da prebrodiš sve. Snovi su kao drugi svet, a kada su naši, onda je i taj svet naš. Ne ostaj nedorečen, ne ostaj neostvaren. Ganjaj dokle možeš i koliko
Još se nije završio ni poslednji odsjaj mesečine, ni plima odigrala svoj talasasti ples, a ti si okrenula svoje korake od mene. Još ni petao nije stigao da najavi rođenje letnjeg dana, ni sunce da promoli svoju vrelinu kroz oblake, a ti si leđima zatvorila vrata. Poigrao sam se sa tvojom kosom. Moje pore sjedinio
U mojim očima je proleće. Cvetam do neslućenih visina. Ako sam biljka, zadrži me. Pomiriši me, ali me nemoj iščupati iz korena. Ne lomi mi grane. Zastani i divi se mojoj lepoti. Umem i ja da podignem glavu. Umem i ja da sanjarim ka suncu. Pokazaću ti boje koje hipnotišu. Pazi, umem da budem i
Ne volim novembar. Uvuče se neprimetno kroz kožu. Hladno je. Donese neki nemir i natera te da se zapitaš o životu. Natera te da gledaš u kapi kiše na prozoru i razmišljaš o prolaznosti. Da počneš da se bojiš. Da ti vrti misli u krug, bezazlen na prvi pogled, a onda opasan. Pa se zabrojiš
05.11.2013. Samo jedan tvoj dodir je dovoljan da mi se izmakne tlo pod nogama.Kada si me zagrlio, vreme je stalo.Ne sećam se kada sam se poslednji put ovako osećala.Hoću da plačem jer ne bih smela da te imam.Da li je ovo samo trenutno ja ne znam, ali znam da je itekako istinito.Ja drhtim zbog tebe
Vetrovite obale mame razdragane ptice. Vedro nebo i sjajno sunce otkrivaju nepregledne pustinje. Vreme kao svako zrno peska, nevažno i malo, prolazi kroz rascvetale prolećne grane. Zabranjene reke i udaljene prašume zgrabile su jedan delić svemira i otišle u nepoznato. Sve po malo tone i vraća se u vazduh. Sve po malo
16.09.2013. Da li čuješ kako se tiho dovlači jesen?Skoro pa nečujno se šunja kroz poslednje sunčeve zrake po granama drveća.A leto odlazi kao da nije ni bilo.Počinje vetar. I kiša. Znam, nema me ali ja i dalje sanjam.Sanjam onu davnu junsku noć kada sam te imala tako blizu, a opet tako daleko.Počinju tužne priče. Šćućurena
