U mojim očima je proleće. Cvetam do neslućenih visina. Ako sam biljka, zadrži me. Pomiriši me, ali me nemoj iščupati iz korena. Ne lomi mi grane. Zastani i divi se mojoj lepoti. Umem i ja da podignem glavu. Umem i ja da sanjarim ka suncu. Pokazaću ti boje koje hipnotišu. Pazi, umem da budem i […]
Ne volim novembar. Uvuče se neprimetno kroz kožu. Hladno je. Donese neki nemir i natera te da se zapitaš o životu. Natera te da gledaš u kapi kiše na prozoru i razmišljaš o prolaznosti. Da počneš da se bojiš. Da ti vrti misli u krug, bezazlen na prvi pogled, a onda opasan. Pa se zabrojiš
05.11.2013. Samo jedan tvoj dodir je dovoljan da mi se izmakne tlo pod nogama.Kada si me zagrlio, vreme je stalo.Ne sećam se kada sam se poslednji put ovako osećala.Hoću da plačem jer ne bih smela da te imam.Da li je ovo samo trenutno ja ne znam, ali znam da je itekako istinito.Ja drhtim zbog tebe
Vetrovite obale mame razdragane ptice. Vedro nebo i sjajno sunce otkrivaju nepregledne pustinje. Vreme kao svako zrno peska, nevažno i malo, prolazi kroz rascvetale prolećne grane. Zabranjene reke i udaljene prašume zgrabile su jedan delić svemira i otišle u nepoznato. Sve po malo tone i vraća se u vazduh. Sve po malo
16.09.2013. Da li čuješ kako se tiho dovlači jesen?Skoro pa nečujno se šunja kroz poslednje sunčeve zrake po granama drveća.A leto odlazi kao da nije ni bilo.Počinje vetar. I kiša. Znam, nema me ali ja i dalje sanjam.Sanjam onu davnu junsku noć kada sam te imala tako blizu, a opet tako daleko.Počinju tužne priče. Šćućurena
26.08.2013. Ako te ikad ponovo vidim, reći ću ti sve što mi je na srcu.Reći ću ti da drhtim kada vidim tvoju sliku i da te svake noći sanjam.Reći ću ti da si lepši od živahne letnje kiše i slađi od kokosovog mleka.Reći ću ti da su mi noći bile najteže i da sam zapitkivala
26.08.2013. Leto je pri kraju i noći su sve hladnije, a tebe nema.Hoću još jednom da vidim taj tvoj stidljivi osmeh i te velike oči boje kestena i da ćutiš.Svakog dana mislim na tebe.Da li ću ikada znati kakav je osećaj držati te?Samo želim da mi budeš blizu.Vreme prolazi, a ja tonem sve dublje.Da li
Usnule senke zidovaodvešće te noću u neki drugi svet. Zaronićeš u neispitana prostranstvai letećeš preko mostovas kraja na kraj. Pokušaj da zamisliš tu slobodujer ona se više neće vratiti.Pokušaj da je zamrznešu tom malenom deliću sekundei pusti da te senke odvedu. Tračak tog mostasačuvaj u svojoj mašti,toliko da se uprašnjavi,da se niti mislinikad ne pokidaju.
Čuvajte se ljubavi, jer je ponekad zla, pazite se njenih čari, jer ponekad sve uzme, a malo sreće da. Čuvajte se ljubavi, jer je nekad silna i važna, a ponekad bude bolna, kad trebala je biti snažna. Čuvajte se ljubavi, i kada je nema, jer ponekad iz peska iskoči, pazite se, jer se nekad krije,
Stvarala te. Nosila te. Rodila te. Dojila te. Od bola plakala. Uspavljivala te. Sedela pored tvog kreveca kada si bolestan. Budila se noću. Pokrivala te. Neprestano brinula. Spremala ti obroke. Hranila te. Čistila za tobom. Kupala te. Oblačila. Presvlačila. Učila te da hodaš. Da pričaš. Držala za ruku da ne padneš. Tešila kada padneš. Brisala
Kada odeš pašće zvezde I sa njima nebo sklopiće oči. Kada odeš sakupljaću uzdahe na ulici ispod majske mesečine. Kada odeš lutaću u noći tražeći tvoj lik kroz senke užurbanih prolaznika. Kada odeš ja ću i dalje biti tu i moja senka i moje srce pratiće te gde god da si. Znam biće mnogo teško,
