Počinje obećanjem Kao i svaka priča Mama suznim pogledom Obećava bebi Najbolju verziju života Beba će mami, svakako Uvek biti Najbolja verzija svega Beba mamu ne vidi Ali, oseća Da će život imati ritam Maminih otkucaja srca Dok god ih bude I čuje Najbolju mamu na svetu Jer, ma kakva da je Najbolja je verzija […]
Mrzi to pitanje. Kad je pitaju radi reda, ne odgovori. Kad je pitaju zato što ih zaista zanima, dugo ćuti. Zato sad ćuti. U njenoj glavi nije tiho pa nema predstavu koliko je vremena prošlo. Ni njegov izraz lica ne govori ništa, osim da strpljivo čeka odgovor. Gleda ga u oči. Boja im je drugačija.
Promiču glave Prazne glave Čupave glave Nakrivljene glave Spuštene glave Puno spuštenih glava Promiču sudbine Tinejdžeri se vesele Ispred kockarnica Muškarci grle unučiće Staklene Ispred prodavnica Neko dvoje pričaju Drugo dvoje bi radije da ne pričaju Dvoje se samo gledaju I dvoje koji ni to više ne mogu Pa čekaju Autobus Žena sa
Putujemo li šinama života po unapred odredjenoj putanji? Ili je biramo sami? Koliko su naši planovi, odluke, stavovi i uverenja zaista bitni kad se najveći životni preokreti dešavaju upravo mimo naših planova, pritom nemilosrdno rušeći gradjene stavove i stečena uverenja? Kako se zove ono što nas zatekne potpuno nespremne i udari takvom silinom da nam
Uz dužno poštovanje prema nauci, teorijama, formulama, definicijama i zakonima, reklo bi se da nauka nema mnogo veze sa životom. Jer, nema te fizike koja je objasnila kako susret dva pogleda zaustavi svet. A, zaustavi! Ni te geometrije koja je umetnula svet u jedan pogled. Ni te hemije koja je formulisala reakciju atoma u prostoru
