Đavo je tu, dolazi po svoje. Osećam vatru njegovog pakla iz pogleda kojim me preseca. Konačno, došlo je vreme, odahnem sa olakšanjem, jer nema više skrivanja, nema laži, nema obmane. Postoji samo izdaja, a izdajnik sam ja! Od izdajnika sam nastao, u izdajnika se pretvorio, od svoje krvi pobeći ne možeš! Što više bežiš, to […]

Sedela sam tog jutra u malom restoranu. Restoran se zove “Kod dede”. Tako me vraća u ono staro,davno vreme kada su kafane imale smisao u svom miru. Karo stolnjaci i limene pepeljare su dočekivali redovne goste. Jutra bez ikakvog zvuka,tišina koja je uvek dobrodošla uz kafu i ratluk sa orasima. Ovo je bilo posebno jutro