Prolog Kiša je padala dok su njih dvoje sedeli u tišini. Viktor je pušio i nervozno posmatrao kako kiša od zemlje pravi blato. Julija je tužna i besna sedela na krevetu. Viktor je rešio da prekine tišinu: I zašto si me pozvala?Znam da nemaš nikakvih problema i da ti ne treba moja pomoć. On je
Putujemo li šinama života po unapred odredjenoj putanji? Ili je biramo sami? Koliko su naši planovi, odluke, stavovi i uverenja zaista bitni kad se najveći životni preokreti dešavaju upravo mimo naših planova, pritom nemilosrdno rušeći gradjene stavove i stečena uverenja? Kako se zove ono što nas zatekne potpuno nespremne i udari takvom silinom da nam
Svako ga ima, zar ne? Svako misli, i misli da misli. Čak je i smišljena defincija misljenja. Ali mišljenje je opasna aktivnost, opasno je misliti, biti mislilac, a svako od nas misli, svako je u opasnosti da sklizne pod misli i da pronađe…. Stvarnost?Boga? Istinu? ne Da pronađe ništa, jer dok mislimo imamo šta, van
1. Nov slučaj Petar i Danijel sedeli su u kancelariji kad je ušao njihov šef. -Imamo ubistvo. -Ko je žrtva? – Danijel je upitao i spremio beležnicu. -Poznata manekenka Klarisa Jovanović. Dvadeset jedna godina. Pronađena u šumi blizu kafića Dijamant. -Blizu Dijamanta? – Petar je upitao. Danijel je spremno dodao: Krećemo – i pokupio svoje
Zario sam umorne prste u pesak poda mnom, poput radoznalog deteta, opčinjen njegovom bojom i toplinom. Želeo sam da upijem taj osećaj beskonačne dubine, koja kao da skriva nešto sveto, ono što nije namenjeno običnom smrtniku. Voda je nadolazila u talasima praveći refleksiju na obali, u kojoj sam prvi put, posle mnogo godina video svoj
Hotel se nalazio na brdu, sa njegovih terasa i prozora mogao se videti čitav grad. Rad na recepciji podstakao me je da pišem. Posebno su na to uticale samotne noćne smene. Slabašno svetlo u holu, tišina kad svi gosti, ako ih je bilo , odu na spavanje budili su moje unutrašnje svetove. Sedenje za masivnim stolom, iza mermernog
Ekspedicija 1. poglavlje 1.maj 2001. luka „Major“, Amsterdam Rano jutro, tek četvrt sata nakon zore. Probudio sam se na svom brodu nakon neprekinutog trosatnog sna. Moj brod, pod imenom „Magnum Preston“, sa mnom je preplovio mnoge milje i nemalo stvari smo videli i čuli i uopšte iskusili. Naš cilj je bio samo jedno: istražiti celu
Te zime, dve nedelje nakon mog sedamnaestog rođendana, naslutio sam sijaset promena. Zaista, beše to jedna od onih noći kada čovek hoda ulicama postojanja, predosećajući da će ga život zaskočiti iza ugla, forsirajući promene na njega. U dnevnom boravku bi moj otac i majka neretko diskutovali o budućnosti Vojvodine. Otac mi je bio mađarski separatista
Uživao sam u rujnom vinu I baš taj Ponedjeljak smisla ima Ako uz tebe sam ja I niko drugi više Peripetijom osjećanja vučem lajne Sposoban da se utrpam u ruke I naličje slobode u jednaki Nježni zagrljaj važan za dušu Opijat emocije u dnu duše Satkan od riječi i loma emocije Dok gušim te u
1. Opis jednog dana Još jedan dan u porodici Nedeljković. Valerija pušta laganu muziku, uzima ranije pripremljene stvari i ide u kupatilo. Kad obavi higijenu, obriše kupatilo i odlazi u kuhinju gde sprema obroke. Kad hrana bude spremna, sređuje kuhinju, vraća se da provetri i sredi posteljinu u sobi. Sve radi uz muziku. Ima pravilo
Uvod Pričale su se priče… Stvarale se razne polemike, da li je to zapravo ukleta ulica, ili ipak samo jedna u nizu onih starih ,,babskih priča”. Imalo je ljudi, koji vjeruju da je zaista ulica ukleta, zašto bi se inače nazivala ,,Ulica Grešnih”. A imalo je i onih, koji nijesu željeli da povjeruju u tako
Paviljon je sagrađen za vreme cara Senina, 16. vekova ranije. Zamišljen je kao spomenik velike ljubavi pomenutog cara i njegove omiljene konkubine. Car, zbog ugovorenog političkog braka, nije mogao da se oženi onom koju je hteo i koju je želeo. Zato je car, iako je mogao da ima svoj harem najlepših žena, odlazio samo kod
